Klinasto pismo

Definicija

Joshua J. Mark
od , preveden od Stefan Mihajlovic
objavljeno na 17 November 2022
Štampanje članka
Neo-Assyrian Cuneiform Lexical List (by The Trustees of the British Museum, Copyright)
Leksička lista neoasirskog klinastog pisma
The Trustees of the British Museum (Copyright)

Klinasto pismo je sistem pisanja koji su prvi razvili drevni Sumeri u Mesopotamiji oko 3500-3000. p.n.e. Smatra se najznačajnijim među mnogim kulturnim dostignućima Sumera, i posebno sumerskog grada Uruka , gde se klinasto pismo prvi put javilo oko 3200. p.n.e.

Ime potiče od latinske reči cuneus, zbog stila pisanja koji podseća na klin. U klinastom pismu, pažljivo uobličeno sredstvo pisanja, poznato kao stilus, bivalo je utisnuto u meku glinu da bi se proizveli oblici nalik klinu koji predstavljaju reči-znakove (piktografe) i, kasnije, fonograme ili 'reči-koncepte' (bliže savremenom razumevanju 'reči'). Sve velike mesopotamske civilizacije koristile su klinasto pismo dok ono nije napušteno u korist alfabetskog pisma oko 100. p.n.e, uključujući:

Ukloni oglase
Oglašavanje
  • Sumere
  • Akađane
  • Vavilonce
  • Elamite
  • Hate
  • Hetite
  • Asirce
  • Hurite

Otkriće i dešifrovanje drevnih mesopotamskih glinenih tablica krajem 19. veka potpuno je promenilo razumevanje ljudske istorije. Pre njihovog otkrića, Biblija je smatrana najstarijom i najautentičnijom knjigom na svetu. Briljantni naučnik i prevodilac, Džordž Smit (1840-1876.), promenio je razumevanje istorije svojim prevodom Epa o Gilgamešu 1872. godine. Ovaj prevod je omogućio da se protumače i druge glinene tablice koje su poništile tradicionalno razumevanje biblijske verzije istorije i prokrčile put da naučna, objektivna istraživanja istorije, napreduju.

Cuneiform Writing
Zapis na klinastom pismu
Jan van der Crabben (CC BY-NC-SA)

Rano klinasto pismo

Najranije glinene tablice, poznate kao proto-klinasto pismo, bile su piktorijalne, jer su teme kojima su se bavile bile konkretnije i očitije (kralj, bitka, poplava) ali su bivale sve složenije kako su teme postajale apstraktnije (volja bogova, potraga za besmrtnošću). Do 3000. godine p.n.e predstave su postale pojednostavljenije i potezi stilusa su prenosili reči-koncepte (čast) a ne reči-znakove (častan čovek). Pisani jezik je dodatno prerađen kroz rebus koji je izolovao fonetsku vrednost određenog znaka kako bi se izrazili gramatički odnosi i sintaksa kako bi se utvrdilo značenje. Pojašnjavajući ovo, naučnica, Ira Spar, piše:

Ukloni oglase
Oglašavanje

Ovaj novi način tumačenja znakova naziva se rebus princip. Samo nekoliko primera njegove upotrebe postoji u najranijim fazama klinastog pisma između 3200. i 3000. p.n.e. Dosledna upotreba ove vrste fonetskog pisanja postaje očigledna tek posle 2600 p.n.e. Ono predstavlja početak pravog sistema pisanja koji karakteriše složena kombinacija znakova-reči i fonograma – znakova za samoglasnike i slogove – koji su omogućavali pisarima da izraze ideje. Do sredine trećeg milenijuma p.n.e. klinasto pismo je prvenstveno bilo pisano na glinenim pločicama korišćenim za ogroman niz ekonomskih, verskih, političkih, književnih i naučnih dokumenata. (1)

VELIKA KNJIŽEVNA DELA MESOPOTAMIJE, KAO ŠTO JE ČUVENI EP O GILGAMEŠU, PISANA SU KLINASTIM PISMOM.

Razvoj klinastog pisma

Niko više nije morao da se bori sa značenjem piktografa; ljudi su sada mogli da čitaju reči-koncepte koji su jasnije prenosili poruku pisara. Broj znakova koji su se koristili u pisanoj formi takođe je smanjen sa preko 1.000 na 600 kako bi se pojednostavila i pojasnila pisana reč. Najbolji primer za to daje istoričar, Pol Krivaček, koji napominje da je u vreme proto-klinastog pisma:

Sve što je do tada osmišljeno bila samo tehnika za beleženje stvari, predmeta i objekata, a ne sistema pisanja. Zapis 'Dve ovce hram Boga Inane' nam ništa ne govori o tome da li se ovce vode u hram, ili se iz njega odvode, da li su u pitanju mrtve životinje, ili su spremne za klanje, ili bilo šta drugo o njima. (63)

Klinasto pismo se razvilo do te mere da je moglo jasno izraziti, koristeći Krivačekov primer, da li se ovce dovode ili odvode iz hrama, u koje svrhe, i da li su žive ili ne. U vreme sveštenice-pesnikinje Enheduane (2285-2250 p.n.e.), koja je napisala svoje čuvene himne Inani u sumerskom gradu Uru, klinasto pismo je bila dovoljno sofisticirano da prenese emotivna stanja kao što su ljubav i obožavanje, izdaja i strah, čežnja i nada, kao i precizne razloge koji stoje iza autora koji doživljava takva emotivna stanja.

Ukloni oglase
Oglašavanje

Inscribed Stand Head of Entemena
Prikaz glave Entemene sa uklesanim zapisom na klinastom pismu
Osama Shukir Muhammed Amin (Copyright)

Kniževnost na klinastom pismu

Velika književna dela Mesopotamije kao što su Atrahaza, Inanin silazak u podzemni svet, Mit o Etani, Enuma Eliš i čuveni Ep o Gilgamešu bili su napisani klinastim pismom i potpuno nepoznati do sredine 19. veka, kada su Džordž Smit, velečasni Edvard Hinks (1792-1866.), Žil Opert (1825-1905.) i Henri Kresvik Rolinson (1810-1895.) dešifrovali jezik i preveli ova dela na engleski.

Rolinsonovi prevodi mesopotamskih tekstova prvi put su predstavljeni Kraljevskom azijskom društvu Londona 1837. i ponovo 1839. Godine 1846, Rolinson je radio sa arheologom, Ostinom Henrijem Lejardom, u njegovom iskopavanju Ninive i bio je odgovoran za najranije prevode dela iz biblioteke Ašurbanipala otkrivene na tom mestu. Edvard Hinks se fokusirao na persijsko klinasto pismo, utvrđujući njegove obrasce i identifikujući samoglasnike, među svojim drugim prilozima. Žil Opert je identifikovao poreklo klinastog pisma i ustanovio gramatiku asirskog klinastog pisma. Džordž Smit je bio zaslužan za dešifrovanje Epa o Gilgamešu, kao i mesopotamske verzije Priče o potopu, 1872. godine, za koju se do tada smatralo da je originalno delo biblijske Knjige postanja.

PRE NO ŠTO JE KLINASTO PISMO DEŠIFROVANO, SMATRALO SE DA SU MNOGI BIBLIJSKI TEKSTOVI ORIGINALNA DELA.

Pre no što je klinasto pismo dešifrovano, smatralo se da su mnogi biblijski tekstovi originalna dela. Pad čoveka i Veliki potop shvaćeni su kao bukvalni događaji u ljudskoj istoriji koje je Bog diktirao autoru (ili autorima) Postanja, ali su sada prepoznati kao mesopotamski mitovi (Mit o Etani i Atrahaza) koje su hebrejski pisari ulepšali. Biblijska priča o Rajskom vrtu sada bi mogla da se shvati kao mit izveden iz Enuma Eliša i drugih mesopotamskih dela. Knjiga o Jovu, koja je daleko od stvarne istorijske konstatacije o nepravednoj patnji pojedinca, sada bi mogla da bude prepoznata kao književno delo koje pripada mesopotamskoj tradiciji posle otkrića ranijeg teksta Poema o nevinom stradalniku koji se odnosi na sličnu priču.

Ukloni oglase
Oglašavanje

Koncept umirućeg i oživljavajućeg boga koji odlazi u podzemni svet, a zatim se vraća, predstavljen kao koncept romana u jevanđeljima Novog zaveta, sada je shvaćen kao drevna paradigma koja je prvi put izražena u mesopotamijskoj književnosti u pesmi Silazak Inane u podzemni svet. Sam model mnogih narativa Biblije, uključujući jevanđelja, koja je uzela određeni lik iz istorije i ulepšala njegova dostignuća kako bi prenela važnu moralnu i kulturnu poruku, sada se mogao čitati u svetlu otkrića mesopotamske Naru književnosti.

Flood Tablet of the Epic of Gilgamesh
Glinena tablica Epa o Gilgamešu
Osama Shukir Muhammed Amin (Copyright)

Pre toga, kao što je napomenuto, Biblija se smatrala najstarijom knjigom na svetu, Solomonova pesma se smatrala najstarijom ljubavnom pesmom; ali sve se to promenilo otkrićem i dešifrovanjem klinastog pisma. Najstarija ljubavna pesma na svetu sada je prepoznata kao Ljubavna pesma Šu-Sina iz 2000. godine p.n.e, mnogo pre nego što je Solomonova pesma nastala. Sve te pomake u razumevanju učinili su arheolozi i naučnici iz 19. veka koji su poslati u Mesopotamiju kako bi potvrdili biblijske priče čvrstim materijalnim dokazima.

Zajedno sa drugim asiriolozima (među kojima su bili T. G. Pinčes i Edwin Noris), Rolinson je predvodio razvoj mesopotamskih jezičkih studija, a njegovi Zapisi na klinastom pismu Vavilona i Asirije, zajedno sa njegovim drugim delima, postali su standardna referenca na tu temu nakon njihovog objavljivanja 1860-ih godina.

Ukloni oglase
Oglašavanje

Džordž Smit, koji se smatra intelektom prvog ranga, preminuo je na terenskoj ekspediciji u Ninivi 1876. godine. Smit, samouki prevodilac klinastog pisma, dao je svoj prvi doprinos dešifrovanju ovog drevnog pisma u svojim ranim dvadesetim, a njegova smrt u tako mladom dobu dugo je smatrana značajnim gubitkom za napredak u prevođenju klinastog pisma u 19. veku.

Književnost Mesopotamije je bila izvor informacija za sva pisana dela koja su nastala kasnije. Mesopotamski motivi mogu se otkriti u egipatskim, grčkim i rimskim delima i još uvek odjekuju u današnje vreme kroz biblijske narative. Kada je Džordž Smit dešifrovao klinasto pismo, dramatično je promenio način na koji će čovek razumeti svoju istoriju.

Prihvaćena verzija stvaranja sveta, originalni greh, i mnoge druge percepcije po kojima su ljudi živeli svoje živote bili su dovedeni u pitanje otkrićem mesopotamske - uglavnom sumerske - književnosti. Od otkrića i dešifrovanja klinastog pisma, istorija civilizacije više nije ista.

Ovaj članak je zasnovan na staroj verziji definicije. Ako želite da prevedete novu verziju, ne oklevajte da nas kontaktirate.

Ukloni oglase
Oglašavanje

O prevoditelju

Stefan Mihajlovic
Profesor jezika, kulturološki medijator i prevodilac od 2012. Orijentisan ka humanitarnom radu i zaljubljenik u drevne jezike, istoriju i kulture. Živeo i radio u Maroku, Libiji i Italiji. Trenutno živim u svojoj matičnoj zemlji Srbiji.

O autoru

Joshua J. Mark
Џошуа Џ. Марк је суоснивач Енциклопедије светске историје и руководилац је њеног сектора за производњу садржаја. Претходно је био професор на Марист Колеџу у савезној држави Њујорк где је предавао историју, филозофију, књижевност и вештину писања. Много је пропутовао и живео је у Грчкој и Немачкој.

Citirajte ovo delo

APA stil

Mark, J. J. (2022, November 17). Klinasto pismo [Cuneiform]. (S. Mihajlovic, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto sa https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-105/klinasto-pismo/

Čikaški stil

Mark, Joshua J.. "Klinasto pismo." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. Poslednja izmena November 17, 2022. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-105/klinasto-pismo/.

MLA stil

Mark, Joshua J.. "Klinasto pismo." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 17 Nov 2022. Veb. 02 Dec 2024.