Enheduana

Definicija

Joshua J. Mark
od , prevedeno sa Stefan Mihajlovic
objavljeno na 24 March 2014
translations icon
Dostupno na drugim jezicima: engleski jezik, španski
Cuneiform Writing (by Jan van der Crabben, CC BY-NC-SA)
Zapis na klinastom pismu
Jan van der Crabben (CC BY-NC-SA)

Akadska pesnikinja Enheduana (2285-2250. p.n.e.), ćerka Sargona od Akada (Sargon veliki, vladao 2334-2279. p.n.e.) prva je autorka na svetu čije je ime poznato. Da li je Enheduana bila, u stvari, Sargonova krvna rođaka ili je njena titula samo figurativna, nije poznato.

Jasno je, međutim, da je Sargon u Enheduanu polagao ogromno poverenje, toliko da ju je postavio na poziciju visoke sveštenice najvažnijeg hrama u Sumeru (u gradu Uru) i prepustio joj odgovornost za spajanje sumerskih i akadskih bogova radi stabilnosti koja je bila neophodna njegovom carstvu da napreduje.

Ukloni oglase

Advertisement

Pored toga, zaslužna je i za stvaranje poetskih paradigmi, psalama i molitvi koje su se koristile širom drevnog sveta, što je dovelo do razvoja žanrova kakve poznajemo u današnje vreme. Naučnik Paul Krivaček piše:

Njena dela, iako tek ponovo otkrivena u moderno doba, ostala su [vekovima] model za molbene molitve. Preko Vavilonaca, ona su uticala i inspirisala molitve i psalme hebrejske Biblije i homerskih himni antičke Grčke. Kroz njih se odjeci Enheduane, prvog imenovanog književnog autora u istoriji, čak mogu čuti u himnodijama rane hrišćanske crkve. (121)

Njen uticaj tokom života bio je impresivan koliko i njeno književno nasleđe. Otac joj je poverio veliku odgovornost, a Enheduana ne samo da je premašila sva očekivanja, već je promenila i celu kulturu. Kroz njena pisana dela, promenila je samu prirodu mesopotamskih bogova i percepciju koju je narod imao o božanskom aspektu.

Ukloni oglase

Advertisement

Život

Enheduanino ime se prevodi kao ''Visoka sveštenica Ana'' (bog neba) ili ''Anova sveštenica, žena boga Nane.'' Poreklom je bila iz severnog grada Akada i, kako Krivaček primećuje, "dobila je semitsko ime po rođenju [ali] prilikom selidbe u Ur, samo srce sumerske kulture, preuzela je sumersku zvaničnu titulu: Enheduana - ''en'' (glavni sveštenik ili sveštenica); ''hedu'' (ukras); ''ana'' ((od) neba)" (120).

Organizovala je i predsedavala gradskim kompleksom hramova, srcem grada, i borila se protiv pokušaja državnog udara od strane sumerskog pobunjenika po imenu Lugal-Ane koji ju je prisilio na izgnanstvo. Akadsko carstvo, uz svo bogatstvo i stabilnost koje je donelo regionu, konstantno je bilo opterećeno pobunama u raznim oblastima pod svojom kontrolom. Jedna od odgovornosti Enheduane u regionu Sumera bila je da drži populaciju pod kontrolom kroz religiju.

Ukloni oglase

Advertisement

NJENE HIMNE SU IZNOVA DEFINISALE BOGOVE ZA NAROD AKADSKOG CARSTVA POD SARGONOVOM VLADAVINOM I POMOGLE SU DA SE OBEZBEDI PRITAJENA RELIGIOZNA HOMOGENOST KOJU JE SARGON TRAŽIO.

Međutim, u slučaju Lugal-Ane, čini se da je bila poražena, barem isprva. U svojoj pesmi Egzaltacija Inane, ona priča priču o tome da je oterana sa funkcije visoke sveštenice i proterana u izgnanstvo. Ona piše molbu za pomoć boginji Inani tražeći od nje da zatraži pomoć od boga Ana:

Žrtve za sahranu su prinete, kao da nikada tamo živela nisam.

Prišla sam svetlu, ali me je svetlo spržilo.

Prišla sam hladu, ali me prekri oluja.

Moja je medena usta zasula prašina. Ispričaj Anu o Lugal-Anu i sudbini mojoj!

Ukloni oglase

Advertisement

Neka mi je An poništi! Čim sve ispričaš Anu, on će me osloboditi. (stihovi 67-76)

Inana je očigledno čula njenu molitvu i, kroz božansku intervenciju, Enheduana je konačno vraćena na mesto koje joj je u hramu pripadalo. Izgleda da je ona bila prva žena na ovoj poziciji u Uru i njeno držanje kao visoke sveštenice poslužilo je kao model za one koji su je na toj poziciji nasledili.

Dela

Najpoznatija je po svojim delima Ininsagura, Ninmesara i Ininmehusa, koja se prevode kao ''Gospodarica velikog srca'', ''Egzaltacija Inane'', i ''Boginja strahovitih moći''. Sve tri su moćne himne boginji Inani (kasnije poistovećena sa boginjama kao što su akadska/asirska Ištar, hetitska Sauska, grčka Afrodita i feničanska Astarta, između ostalih). Njene himne su iznova definisale bogove za narod akadskog carstva pod Sargonovom vladavinom i pomogle su da se obezbedi pritajena religiozna homogenost koju je Sargon tražio. Više od četrdeset godina Enheduana je držala poziciju visoke sveštenice, čak je preživela i pokušaj državnog udara protiv njene vlasti od strane Lugal-Ana.

Ukloni oglase

Advertisement

Pored svojih himni, Enheduana je upamćena po četrdeset dve pesme koje je napisala i koje odražavaju njene lične frustracije i nade, versku odanost, njen odgovor na rat i osećanja o vremenu u kojem je živela. Njena dela su lična i direktna i, kako primećuje istoričar, Stiven Bertman:

Njene himne nam pružaju imena velikih božanstva koje su Mesopotamci obožavali i govore nam gde se nalaze njihovi glavni hramovi [ali] molitve su te koje nas uče o čovečanstvu, jer u molitvama nailazimo na nade i strahove svakodnevnog života smrtnika. (172)

Enheduanine molitve iskreno izražavaju te nade i strahove, i to njenim veoma upečatljivim glasom. Paul Krivaček daje opis pesnikinje na delu:

Sedeći u svojim odajama, ili možda kancelariji, za upravnicu institucije tako velike i prestižne kao što je Nanin hram u Uru, sigurno su bili priušteni najbolji radni aranžmani, njena kosa prelepo spojena od strane Ilum Palilis [njene frizerke] i osoblja, diktirajući njenom pisaru, možda samom Sagaduu čiji je pečat Vuli pronašao, Enheduana je ostavila svoj trajni trag u istoriji sastavivši, pod svojim vlastitim imenom, niz od više od četrdeset izuzetnih liturgijskih dela, koja su kopirana tokom skoro 2.000 godina. (121)

Veština i lepota ovih dela na stranu, njihov uticaj na mesopotamsku teologiju bio je dubok. Enheduana je približila bogove narodu zemlje, sintetišući sumerska i akadska verovanja, da bi stvorila bogatije razumevanje no što je to ranije bio slučaj. Enheduanina razmišljanja o bogu meseca Nani, na primer, učinila su ga dubljim i saosećajnijim likom, a Inanu je uzdigla od lokalnog vegetativnog božanstva do svemoćne Kraljice neba. Ova dva božanstva, kao i druga koja je ona transformisala kroz svoj rad, delovala su saosećajnije nego ranije; bogovi su za sve ljude, a ne samo za Sumere ili Akađane.

Deo privlačnosti Enheduaninog rada je njena otvorena senzualnost i neupitna odanost. U Gospodarici velikog srca (takođe ponekad prevedena jednostavno kao Himna Inani), pesnikinja piše:

Veličanstvena si, tvoje je ime hvaljeno, sama si po sebi veličanstvena!

Moja gospo... Ja sam tvoja! I to će uvek tako biti! Neka ti srce bude spokojno prema meni!

...

Tvoje božanstvo je neodoljivo u Zemlji! Moje telo je Iskusilo tvoju veliku kaznu.

Lament, gorčina, neispavanost, nemir, razdvajanje... Milost, saosećanje, briga,

Blagost, i omaž su tvoji, i da izazoveš poplave, da Otvoriš tvrdo tlo i pretvoriš

Tamu u svetlost. (stihovi 218, 244-253)

Na drugim mestima u pesmi (stihovi 115-131), Enheduana hvali Inanu zbog njenih darova poželjnosti i uzbuđenja i primećuje kako ima moć da "pretvori muškarca u ženu i ženu u muškarca" (stih 121), što je moguća referenca na androginiju Inaninog sveštenstva i sledbenika kulta. Inaninim hramovima i ritualima upravljalo je sveštenstvo oba pola i njeni poklonici su bili zapaženi po svojoj navici da muškarci oblače žensku odeću, a žene mušku, mešajući, prevazilazeći ili eliminišući razlike između muškog i ženskog pola u potrazi za transcendentnošću kroz Inanu.

Sama Enheduana aludira na to isto iskustvo u svim svojim delima, u stihovima previše brojnim da bi se naveli, preklinjući boginju da je uzme, da bude jedno sa njom, da je uništi i spasi. Ta ista osećanja su kasnije bila izražena u psalmima Biblije, mada obično sa daleko manje senzualnosti. Biblijska Pesma nad pesama je najbliža Enheduaninim himnama po svojom strastvenošću.

Kontroverze

Iako nema sumnje da je žena po imenu Enheduanna živela i bila visoka sveštenica Ura, neki naučnici postavljaju pitanje da li se ova žena ipak može smatrati autorkom himni koje nose njeno ime. Naučnik Džeremi Blek, na primer, tvrdi da, iako ima dovoljno dokaza da se utvrdi njena istoričnost, niko ne sugeriše da je ona zapravo pisala poeziju po kojoj je poznata. Blek piše:

U najboljem slučaju možemo reći da je Enheduana imala pisara, nama poznatog po svom cilindričnom pečatu, i moguće je, čak i verovatno, da su himne sastavljene u njeno ime... U najgorem slučaju, treba istaći da su svi izvori rukopisa iz drugog milenijuma p.n.e, uglavnom iz osamnaestog veka, nekih šest vekova nakon što je ona živela. (316)

Primedba na Enheduannino autorstvo osporena je na osnovu toga što pesnikinja sebe imenuje u brojnim svojim delima - u Gospodarici velikog srca, stih 219, i u Egzaltaciji Inane, stihovi 66 i 81 - kako bi se utvrdilo njeno autorstvo. Kasniji pisci su joj pripisali ovu poeziju i, kako primećuje Paul Krivaček:

Enheduana je ostavila svoj trajni trag uz istoriji sastavivši, pod svojim vlastitim imenom, niz od više od četrdeset izuzetnih liturgijskih dela, koja su kopirana tokom skoro 2.000 godina. (121)

Nepoštovanje tekstualnih i istorijskih dokaza njenog autorstva uz obrazloženje da je "verovatnije" da je pesme napisao muški pisar, neodrživo je. Čini se daleko verovatnijim da je cilindrični pečat njenog pisara korišćen na dokumentima da bi se potvrdila verodostojnost toga da dolaze iz njene kancelarije - što je uobičajena upotreba cilindričnih pečata - i ne govori protiv autorstva Enheduane.

Zaključak

1927, britanski arheolog, Ser Leonard Vuli, pronašao je, sada već čuveni, Enheduanin kalcitni disk prilikom svojih iskopavanja u Uru. Tri natpisa na disku identifikuju četiri prikazane figure: Enheduanu, upravitelja njenog poseda Addu, njenu frizerku Ilum Palilis i njenog pisara Sagadua.

Kraljevski natpis na disku glasi: "Enheduana, ziru-sveštenica, žena boga Nane, ćerka Sargona, kralja sveta, u hramu boginje Inane." Figura Enheduane je istaknuta na disku naglašavajući njen značaj u odnosu na ostale, kao i njenu poziciju od velike moći i uticaja na kulturu tog vremena.

Vuli je takođe otkrio kompleks hrama gde su sveštenice sahranjivane na posebnom groblju. Krivaček piše:

Podaci pokazuju da su žrtve i dalje prinošene ovim mrtvim sveštenicama. Činjenica da je jedan od najupečatljivijih artefakata, fizički dokaz Enheduaninog postojanja, pronađen u sloju datiranom mnogo vekova posle njenog života, ukazuje na to da je posebno zapamćena i slavljena dugo nakon pada dinastije koja ju je postavila da upravlja hramom. (120)

Dodatni dokaz njenog dubokog uticaja na kulturu je činjenica da se njeno ime još uvek pamti i da joj se odaje počast u današnje vreme, te da se pesme i dalje sastavljaju po modelu koji je ona uspostavila pre više od 4.000 godina.

Napomena autora: želimo iskreno da se zahvalimo čitateljki Elizabet Viverito jer nam je pružila poseban uvid u Enheduanina dela.

Ukloni oglase

Reklama

O prevodiocu

Stefan Mihajlovic
Profesor jezika, kulturološki medijator i prevodilac od 2012. Orijentisan ka humanitarnom radu i zaljubljenik u drevne jezike, istoriju i kulture. Živeo i radio u Maroku, Libiji i Italiji. Trenutno živim u svojoj matičnoj zemlji Srbiji.

O autoru

Joshua J. Mark
Frilens pisac i bivši vanredni profesor filozofije na Marist koledžu u Njujorku, Džošua Džej Mark je živeo u Grčkoj i Nemačkoj i proputovao Egipat. Predavao je istoriju, pisanje, književnost i filozofiju na fakultetu.

Citirajte ovo delo

APA Stile

Mark, J. J. (2014, March 24). Enheduana [Enheduanna]. (S. Mihajlovic, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto iz https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-10021/enheduana/

Chicago Stile

Mark, Joshua J.. "Enheduana." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. Poslednja modifikovana March 24, 2014. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-10021/enheduana/.

MLA Stil

Mark, Joshua J.. "Enheduana." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 24 Mar 2014. Veb. 14 Aug 2022.