Ugarit

Definicija

Justin King
po , u prevodu Stefan Mihajlovic
objavljeno na 22 March 2012
translations icon
Dostupan na drugim jezicima: engleski jezik, Italijanski, Francuski, Ukrajinski, Turski
Entrance to the Royal Palace at Ugarit (by Disdero, CC BY)
Ulaz u kraljevsku palatu u Ugaritu
Disdero (CC BY)

Ugarit je bio važna morska luka u severnom Levantu. Iako nikada nije bio svetska sila, Ugarit je bio ključni ekonomski centar na drevnom Bliskom istoku, koji je služio kao veliko trgovačko središte između Egipta i velikih sila bronzanog doba Male Azije i Mesopotamije.

Iako je Ugarit bio naseljen skoro neprekidno još od neolitskog perioda (oko 6500 p.n.e.), tek oko 1900. godine p.n.e. Ugarit počinje da se etablira kao glavni centar trgovine. Lista kraljeva Ugarita (CTU 1.113) i razni ugaritski epovi ukazuju na dolazak polunomadskog naroda iz Mesopotamije poznatog kao Amoriti, negde u ovom periodu. Iako Ugarit nije bio velika vojna ili politička sila, bio je važan ekonomski centar koji je služio kao most između Egipta, Male Azije i Mesopotamije. Njegov uspeh je bio vezan za velike sile drevnog Bliskog istoka, kao što su Mari, Egipat i na kraju Hetitsko carstvo.

Ukloni oglase

Advertisement

Egipat i Hetitsko carstvo bili su od presudnog značaja za uspeh i prosperitet Ugarita. Tokom prosperiteta i stabilnosti Novog kraljevstva Egipta (od 16. do 11. veka p.n.e.), Ugarit je procvetao i dostigao svoje zlatno doba. Čini se da je većina epova, koji bi se prenosili oralno, prvi put zapisana za vreme vladavine Nikmadua II (1350 – 1315. p.n.e.). Uprkos tome što je postao vazal Hetita sredinom 14. veka p.n.e. i učestvovao u bici kod Kadeša protiv Ramzesa II, Ugarit je uglavnom održavao prijateljske veze sa Egiptom.

EGIPAT I HETITSKO CARSTVO BILI SU OD PRESUDNOG ZNAČAJA ZA USPEH I PROSPERITET UGARITA.

Značaj Ugarita ukorenjen je, ne u njegovoj vojnoj moći, nego u političkom i ekonomskom pragamatizmu. Geografski gledano, Ugarit je bio savršeno smešten da služi kao trgovinski centar između Egipta, Mesopotamije i Kipra. Pragmatizam mu je omogućio da iskoristi ovu situaciju.

Ukloni oglase

Advertisement

Najranije zabeleženi sporazum, pronađen u Ugaritu, između Ugarita i Amura (današnji Liban), savršeno ilustruje ovaj pragmatizam. Posle vojnog sukoba oko kontrole nad tampon zonom koju je Ugarit izgubio, sačinjen je sporazum gde se od Ugarita tražilo da plati Amuru skromnu sumu od 5.000 srebrnih šekela. Amur je pristao da pruži vojnu pomoć Ugaritu, ali začudo, sporazum nije bio recipročan. Mala isplata, plus jednostranost vojnog sporazuma, jasno stavlja do znanja da ovo nije bio vazal koji odaje počast, već nacija koja obezbeđuje skup mir, umesto još skupljeg rata.

Kada su Hetiti učinili Ugarit svojim vazalom u 14. veku p.n.e, njegov pragmatizam je napregnut do krajnjih granica, a kako je moć Hetita opadala, tako je i lojalnost Ugarita. Hetitskim trgovcima su pružali poseban tretman, a Hetitskom carstvu vojnu i finansijsku pomoć. Ipak, nisu oklevali da iskoriste trenutke slabosti među Hetitima i prošire svoju sferu uticaja.

Ukloni oglase

Advertisement

Nažalost, zbog kombinovanog pritiska konstantnog urušavanja dvorske ekonomije usled ruralizacije ugaritskih sela i migracije Naroda sa mora sa zapada, Ugarit i carstvo njihovih gospodara, Hetita, pali su sredinom 12. veka p.n.e.

Map of Phoenicia
Mapa Fenikije
Wikipedia user Kordas, based on Alvaro's work (CC BY-SA)

Otkriće i dešifrovanje ugaritskog jezika

1928. godine, jedan zemljoradnik je slučajno otkrio grobnicu dok je radio na svom polju. Nakon što se pročulo za ovo otkriće, Service des Antiquites en Syrie et au Liban (Služba za antikvitete Sirije i Libana) poslala je ekspediciju da ovo otkriće prouči. Iako su pronađene brojne posude i sudovi, malo toga obećavajućeg je zapravo sadržano bilo u grobnici. Međutim, dok su radili na toj lokaciji, francuskim arheolozima je pažnju privukla lokalna legenda o jednoj veštačkoj humci. Ispostavilo se da je to tel koji je sada poznat kao Ras Šamra.

Posle samo pet dana kopanja na telu, prva tablica sa klinastim pismom iskopana je 1929. Ova tablica je bila na akadskom jeziku, što teško da je bilo neočekivano otkriće, pošto su akadske tablice otkrivene širom Levanta i u Egiptu (npr. pisma iz Amarne). Ona je bila slična pismima iz Amarne i dovela je do toga da naučnici tekst datiraju u vreme Amarne (14. vek p.n.e.), ali se to pokazalo kao netačna teorija posle naknadnih arheoloških i epigrafskih analiza. Ova akadska slova su omogućila relativno brzu identifikaciju lokacije kao Ugarit (grad poznat iz egipatske i hetitske literature) do 1935, samo sedam godina nakon prvobitnog pronalaska gorbnice.

Ukloni oglase

Advertisement

Osim tekstova na akadskom, bilo je i mnoštvo drugih na nepoznatom jeziku. Ovaj jezik je pisan klinastim pismom, ali je pismo brzo identifikovano kao alfabetsko, a ne, kako se očekivačo, logo-silabičko (znaci koji predstavljaju slogove, a ne slova) pismo poput onog koje su koristili Akađani. Otkriće akadskih i huritskih tekstova napisanih ovim novim alfabetom pomoglo je da se ubrza dešifrovanje ovog jezika; i do 1931. godine, samo tri godine nakon što je otkriven prvi tekst, predložen je prvi pun skup fonetske vrednosti pisma, mada je ovaj predlog imao samo 28 slova, a ne tačnih 30. To je omogućilo identifikaciju ugaritskog kao severozapadnog semtitskog jezika, svrstavljajući ga u istu jezičku porodicu sa hebrejskim, feničanskim i aramejskim.

Naknadna velika iskopavanja u Ras Šamri započela su početkom pedesetih godina i završila se 1976. godine. 1977. iskopavanja su počela na susednom telu Ras Ibn Hani, predgrađu Ugarita. Na obe lokacije pronađen je ogroman broj tekstova.

Pregled tekstova Ugarita

Svi tekstovi pronađeni u Ugaritu potiču iz kasnog bronzanog doba (oko 1550 – 1200 p.n.e.). Trenutno je osam različitih jezika atestirano u tekstovima iz Ugarita: sumerski, akadski, hetitski, luvijski, huritski, egipatski, kiparsko-minojski i ugaritski. Dok je u Ugaritu korišćeno pet karakterističnih sistema pisanja, dva najčešća su sumero-akadsko logo-silabičko i ugaritsko pismo. Prvi je korišćen za pisanje sumerskog, akadskog, hetitskog i huritskog jezika, a drugi za pisanje ugaritskog, huritskog i u manjoj meri akadskog. Među mnoštvom tekstova pronađenih u Ugaritu nalaze se brojni bilingvalni i trilingvalni tekstovi. Uprkos tome što čine manji deo korpusa, najpoznatiji od ugarskih tekstova su mitski poetski tekstovi, kao što je Balov ciklus, zbog onoga što su otkrili u vezi sa hebrejskom Biblijom.

Ukloni oglase

Advertisement

Među tekstovima nađenim u Ugaritu nalaze se tipični drevni bliskoistočni tekstovi kao što su Ep o Gilgamešu i mesopotamska Priča o potopu. Takođe, otkriven je i veliki broj tekstova jedinstvenih za Ugarit. Zbog svoje dužine od približno 2350 redova i relativne očuvanosti šest tablica, najvažniji tekst koji je nađen u Ugaritu bio je Balov ciklus (CTU 1.1-6).

Ukloni oglase

Reklama

Bibliografija

O prevodiocu

Stefan Mihajlovic
Profesor jezika, kulturološki medijator i prevodilac od 2012. Orijentisan ka humanitarnom radu i zaljubljenik u drevne jezike, istoriju i kulture. Živeo i radio u Maroku, Libiji i Italiji. Trenutno živim u svojoj matičnoj zemlji Srbiji.

Citirajte ovo delo

APA Stile

King, J. (2012, March 22). Ugarit [Ugarit]. (S. Mihajlovic, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto iz https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-361/ugarit/

Chicago Stile

King, Justin. "Ugarit." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. Poslednja modifikovana March 22, 2012. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-361/ugarit/.

MLA Stil

King, Justin. "Ugarit." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 22 Mar 2012. Veb. 05 Jul 2022.