Narodi sa mora

Definicija

Joshua J. Mark
po , u prevodu Stefan Mihajlovic
objavljeno na 02 September 2009
translations icon
Dostupan na drugim jezicima: engleski jezik, grčki, Italijanski, persijski
The Late Bronze Age Collapse c. 1200 - 1150 BCE (by Simeon Netchev, CC BY-NC-SA)
Kolaps kasnog bronzanog doba oko 1200 - 1150 p.n.e.
Simeon Netchev (CC BY-NC-SA)

Narodi sa mora su bili konfederacija pomorskih pljačkaša koji su harali primorskim gradovima Mediterana oko 1276-1178. godine pre Hrista, koncentrišući svoje napore posebno na Egipat. Oni se smatraju jednim od glavnih uzroka kolapsa bronzanog doba (oko 1250-1150. p.n.e.) i nekada su smatrani primarnim uzrokom.

Etnicitet Naroda sa mora ostaje misterija jer su postojeći zapisi o njihovim aktivnostima uglavnom egipatski izvori koji ih opisuju samo u smislu bitaka, kao što je zapis na steli u Tanisu koji delimično glasi: "Oni su došli sa mora na svojim ratnim brodovima i niko nije mogao da im se suprotstavi." Ovaj opis je tipičan za egipatske reference u vezi sa ovim misterioznim osvajačima.

Ukloni oglase

Advertisement

Imena plemena koja su činila Narode sa mora data su u egipatskim zapisima kao Šerden, Šekeleš, Luka, Turša i Ekveš. Osim Egipta, oni su takođe napali regione Hetitske imperije, Levanta i drugih oblasti oko mediteranske obale. Njihovo poreklo i identitet su dovođeni u vezu sa Etrurcima/Trojancima, italskim plemenima, Filistejcima, Mikenskom, pa čak i Minojskom civilizacijom, ali nijedan zapis do sada nije rasvetlio ovo pitanje u većoj meri od onoga što je trenutno poznato, te svaka takva tvrdnja ostaje samo puko nagađanje.

Nijedan drevni natpis ne imenuje ovu koaliciju nazivom "Narodi sa mora" - ovo je moderna odrednica koju je prvi skovao francuski egiptolog, Gaston Maspero, oko 1881. godine. Maspero je smislio ovaj izraz jer drevni izveštaji tvrde da su ta plemena došla "sa mora" ili sa "ostrva" ali nikada ne kažu koje more ili koja ostrva, stoga poreklo Naroda sa mora ostaje nepoznato.

Ukloni oglase

Advertisement

Trojica velikih faraona koji beleže svoje sukobe i pobede nad Narodima sa mora su Ramzes II (Veliki, vladao 1279-1213 pre n.e.), njegov sin i naslednik Merenptah (vladao 1213-1203 pre n.e.) i Ramzes III (vladao 1186-1155 pre n.e.). Sva trojica su izvojevali velike pobede nad svojim protivnicima i njihovi natpisi pružaju najdetaljnije dokaze o Narodima sa mora.

Narodi sa mora i Ramzes II

Ramzes Veliki je bio jedan od najefikasnijih vladara u istoriji drevnog Egipta i među njegovim mnogim dostignućima bilo je obezbeđivanje granica protiv invazije nomadskih plemena i obezbeđivanje trgovinskih puteva od vitalnog značaja za ekonomiju zemlje. Tokom ranog perioda njegove vladavine, Hetiti su zauzeli važan trgovinski centar, Kadeš (u današnjoj Siriji), i 1274. p.n.e. Ramzes je odneo veliku pobedu i priču o toj pobedi je detaljno napisao i pročitao svom narodu.

Ukloni oglase

Advertisement

U NAVODIMA RAMZESA VELIKOG, NARODI SA MORA SE POMINJU KAO SAVEZNICI HETITA, ALI I KAO NAJAMNICI U NJEGOVOJ VOJSCI.

Njegova tvrdnja o potpunoj pobedi je osporena od strane hetitskih navoda u kojima se tvrdi da su pobedu odneli Hetiti, ali natpis je važan i iz mnogih drugih razloga, između ostalog i zbog pominjanja Naroda sa mora. U navodima Ramzesa Velikog, narodi sa mora se pominju kao saveznici Hetita, ali i kao najamnici u njegovoj vojsci. Ne pominje se odakle su došli ili ko su bili, što sugeriše naučnicima da su te informacije već bile naširoko poznate; nije bilo potrebno posebno predstavljati Narode sa mora.

Ramzes takođe govori o tome kako je, u drugoj godini svoje vladavine, porazio ove narode u pomorskoj bici kod obala Egipta. Ramzes je dozvolio ratnim i teretnim brodovima Naroda sa mora da priđu ušću Nila gde je imao malu egipatsku flotu pozicioniranu u odbrambenoj formaciji. Potom je na bokovima čekao da Narodi sa mora napadnu ono što je izgledalo kao beznačajna vojna sila pre nego što je pokrenuo svoj puni napad sa krila i potopio njihove brodove. Čini se da je u ovoj bici učestvovao samo narod Šerdena, ili su oni jedini pomenuti, a posle bitke mnogi od njih bili su prisiljeni da pristupe Ramzesovoj vosci, te su neki od njih služili i kao njegova elitna garda. Ramzes, uvek veoma samouveren u svojim natpisima, odaje utisak da je neutralisao pretnju Naroda sa mora, ali natpisi njegovih naslednika govore drugu priču.

Ramesses II Seated Statue, Thebes
Statua Ramzesa II u sedećem položaju, Teba
Mark Cartwright (CC BY-NC-SA)

Merenptahov natpis

Merenptahu su Narodi sa mora nastavili da prave probleme, a posebno kada su se udružili sa Libijcima da bi izvršili invaziju na deltu Nila. Merenptah piše kako je, u petoj godini njegove vladavine (1209. p.n.e.), Mereje, poglavica Libijaca, u savezu sa Narodima sa mora izvršio invaziju na Egipat. On govori o saveznicima Libijaca koji dolaze "sa mora sa severa" i imenuje teritorije kao Ekveš, Tereš, Luka, Šerden i Šekeleš. Naučnici su od tada pokušavali da identifikuju gde su zapravo te zemlje bile i pod kakvim imenima su kasnije postale poznate, ali bezuspešno. Postoji isto toliko teorija koje okružuju pitanje porekla Naroda sa mora, koliko i naučnika koji ih opovrgavaju. Ko god da su bili, Merenptah ih opisuje kao strašne protivnike i, na svom natpisu na zidovima hrama u Karnaku i na steli iz svoje grobnice, veoma se ponosi pobedom.

Ukloni oglase

Advertisement

U ovom trenutku njihove istorije izgleda da su Narodi sa mora nastojali da uspostave stalne naseobine u Egiptu, jer su sa sobom donosili veliki broj kućnih dobara i građevinskih alata. Merenptah je, posle molitve, posta i konsultacije sa bogovima po pitanju strategije, presreo Narode sa mora na terenu kod Pi-jera gde su kombinovane snage egipatske pešadije, konjice i strelaca pobile preko 6.000 svojih protivnika i zaroblile članove libijske kraljevske porodice. Merenptah je odneo potpunu pobedu i granice Egipta bile su ponovo sigurne. Da bi proslavio svoj uspeh, priču je ovekovečio natpisom u Karnaku, a takođe i na čuvenoj steli pronađenoj u njegovoj grobnici kod Tebe. Zaključak na steli delimično glasi:

Prinčevi padaju ničice, govoreći, "Mir!" Nijedan od Devet lukova se ne usuđuje da podigne glavu; Tehenu je opljačkan dok je Hati miran, Kanan je zahvaćen svakim zlom, Aškelon je odnet, a Gezer je zaplenjen, Jenoam kao da nikada nije ni postojao, Izrael je protraćen bez semena, Hor je udovica Egipta, sve zemlje su u miru. Sve koji putuju pokorio je kralj Gornjeg i Donjeg Egipta.

Pomenutih "Devet lukova" je uobičajeni izraz koji su Egipćani dali svojim neprijateljima, a Tehenu je ime za Libiju. Natpis objavljuje kako je Merenptah porazio sve sporne regione koji su ustali protiv Egipta i savladao ih, donevši mir. Merenptahova stela je prvo pominjanje Izraela u zabeleženoj istoriji ali, zanimljivo, ne odnosi se na zemlju ili region, već na narod. Naučnici još uvek ne znaju šta ova referenca znači. Kao i Narodi sa mora, ovo pominjanje Izraela nastavlja da intrigira istoričare i istraživače u današnje vreme. Sam Merenptah nije bio zabrinut za Izrael ili bilo koju drugu od zemalja koje nabraja; bio je zadovoljan što su Narodi sa mora poraženi i što je Egipat siguran. Međutim, kao i njegov prethodnik, Merenptah je pogrešio i Narodi sa mora su se vratili.

Ramesses II at The Battle of Kadesh
Ramzes II u bici kod Kadeša
Cave cattum (CC BY-SA)

Ramzes III i bitka kod Hasuta

Za vreme vladavine faraona Ramzesa III, Narodi sa mora su napali i uništili egipatski trgovački centar u Kadešu i onda ponovo pokušali invaziju na Egipat. Svoje aktivnosti počeli su brzim racijama duž obale (kao što su to radili u vreme Ramzesa II) pre napada na deltu. Ramzes III ih je pobedio 1180. godine pre Hrista, ali su se potom vratili u još većem broju. U svom pobedonosnom natpisu, Ramzes III opisuje invaziju:

Ukloni oglase

Advertisement

Strane zemlje su se urotile na svojim ostrvima. Odjednom, sve su zemlje uklonjene i raštrkane u bici. Nijedna zemlja nije mogla da odoli njihovom oružju, od Hatija, Kode, Karkemiša, Arzave i Alašije - svi su odsečeni u istom trenutku. Kamp je podignut u Amuruu. Oni su uništili njegov narod i njegova zemlja kao da nikada nije ni postojala. Išli su prema Egiptu, dok je plamen bio spreman za njih. Njihovu konfederaciju su činili Peleset, Tjeker, Šekeleš, Denen i Vešeš, zemlje ujedinjene. Položili su svoje ruke na teritorije sve do kruga zemlje, njihova srca su bila samouverena i verujuća dok su govorili ''Naši planovi će uspeti!''

Zemlje koje se pominju kao deo konfederacije Naroda sa mora mogle bi da budu regioni Palestine (Peleset) ili Sirije (Tjeker), ali to je neizvesno. Jasno je, međutim, da su to isti ljudi - sa nekim dodacima - koji su napali Egipat zajedno sa Libijcima u vreme Merenptaha. U ovoj invaziji, kao i u prethodnoj, Narodi sa mora su bili u savezu sa Libijcima i, kako primećuje Ramzes III, bili su uvereni u pobedu. Oni su pre toga već uništili državu Hetita (koja se u natpisu naziva Hati) oko 1200. p.n.e. i kada Ramzes III piše ''krenuli su na Egipat'', najverovatnije misli kako su neometano napredovali u svojoj kampanji.

Ramzes III bi znao za sukobe njegovih prethodnika sa tim narodima i da ih treba shvatiti veoma ozbiljno. On se odlučio protiv sukoba na otvorenom terenu i umesto toga je kao strategiju izabrao gerilsku taktiku. Postavio je zasede duž obale i niz deltu Nila i posebno efikasno koristio svoje strelce, pozicionirajući ih sakrivene duž obale, kako bi zasuli strelama brodove na njegov signal. Kada je posada brodova poginula ili se udavila, brodovi su bili zapaljeni gorućim strelama.

Napad sa mora je bio osujećen i Ramzes III je potom usmerio svoju pažnju na ono što je ostalo od napada na kopnu. Koristio je istu taktiku kao i pre i Narodi sa mora su konačno poraženi kod grada Hasuta 1178. p.n.e. Egipatski zapisi, opet, detaljno opisuju slavnu pobedu u kojoj su mnogi pripadnici Naroda sa mora ubijeni, a drugi zarobljeni i uvršteni u egipatsku vojsku i mornaricu ili prodati kao robovi.

Bronze Age Mediterranean Invasions & Migrations
Invazije i migracije na Mediteranu tokom bronzanog doba
Alexikoua (CC BY-SA)

Iako je Ramzes III spasao Egipat od osvajanja, rat je bio toliko skup da je ispraznio državnu kasu i graditelji grobnica u selu Set Maat (danas Deir el-Medina) nisu mogli da budu plaćeni. To je dovelo do prvog štrajka radnika u zabeleženoj istoriji gde su radnici napustili posao i odbili da se vrate dok im se ne isplate nadoknade u potpunosti.

Posle poraza od Ramzesa III, Narodi sa mora nestaju iz istorije, a preživeli iz bitke su možda asimilovani u egipatsku kulturu. Nikakvi podaci ne ukazuju odakle su došli i nema izveštaja o njima posle 1178, ali u narednih stotinu godina oni su i dalje bili najveći bauk na pomen pomorskih pljačkaša na Mediteranu i konstantan izazov blagostanju Egipta.

Misterija koja ne jenjava

Kao što je gore napomenuto, ne postoji saglasnost o tome ko su bili Narodi sa mora, iako se našlo dosta naučnika i kvazi naučnika koji se žestoko zalažu za svoje tvrdnje. Egipatski natpisi o kojima se ovde diskutuje pružaju skoro sve što se može znati o tim ljudima izvan referenci u pismima Hetita i Asiraca koji nam ništa više ne mogu otkriti na tu temu. Da su bili dobro poznati Egipćanima jasno je iz činjenice da se nikada ne navode kao neki strani narod, i mogućnost da su bili prijatelji, ili čak saveznici Egipta, sugeriše njihovo prisustvo u vojsci Ramzesa Velikog i osećaj iznenađenja kada su u pitanju njihove invazije. Istoričar Mark van de Mierop piše:

I Merenptah i Ramzes III predstavljaju [napade] kao iznenadne događaje, nepredviđene i sa velikim brojem ljudi koji su u njima učestvovali. Reljefi Ramzesa III čak pokazuje kolica natovarena ženama, decom i kućnom robom, kao da je u pitanju kretanje čitavog stanovništva. Njegova konstatacija o pojavljivanju Naroda sa mora sa severa i istoka Mediterana sugeriše da je ono bilo neočekivano, veoma iznenadno i veoma destruktivno. Ali Merenptah je zabeležio pojave istog tipa trideset godina ranije. Imena pripadnika Naroda sa mora nisu bila novi pojam u egipatskim zapisima. Nekoliko njih se pojavilo decenijama ranije (251-252).

Narodi sa mora se takođe pominju u književnosti Egipta - u priči o Venamunu pre svega - gde se pojavljuju kao poznate ličnosti u mediteranskom pejzažu. Pitanje zašto su ti ljudi tako redovno ustajali protiv Egipta - ako, zapravo, jesu - nastavlja da zbunjuje istoričare i naučnike. Istoričari kao što je Mark van de Mierop veruju da pitanje identiteta Naroda sa mora nikada neće biti poznato i da više nema svrhe pokušavati da se oni otkriju. On piše: "Čovek može da se zapita zašto su Narodi sa mora izazvali toliko strasti" i navodi: "Zašto se još uvek pojavljuju u svakom udžbeniku o svetskoj istoriji ostaje da se objasni" (259). Objašnjenje je ipak jednostavno: stvarni identitet Naroda sa mora ostaje misterija i ljudska bića su uvek privlačile misterije - i tako će i ostati.

Ukloni oglase

Reklama

O prevodiocu

Stefan Mihajlovic
Profesor jezika, kulturološki medijator i prevodilac od 2012. Orijentisan ka humanitarnom radu i zaljubljenik u drevne jezike, istoriju i kulture. Živeo i radio u Maroku, Libiji i Italiji. Trenutno živim u svojoj matičnoj zemlji Srbiji.

O autoru

Joshua J. Mark
Frilens pisac i bivši vanredni profesor filozofije na Marist koledžu u Njujorku, Džošua Džej Mark je živeo u Grčkoj i Nemačkoj i proputovao Egipat. Predavao je istoriju, pisanje, književnost i filozofiju na fakultetu.

Citiraju ovaj rad

APA Stil

Mark, J. J. (2009, September 02). Narodi sa mora [Sea Peoples]. (S. Mihajlovic, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto iz https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-181/narodi-sa-mora/

Čikago Stil

Mark, Joshua J.. "Narodi sa mora." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. Poslednja izmenjena September 02, 2009. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-181/narodi-sa-mora/.

MLA Stil

Mark, Joshua J.. "Narodi sa mora." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 02 Sep 2009. Veb. 01 Jul 2022.