Ragnarok

Definicija

Joshua J. Mark
od , prevedeno sa Goran Petrović
objavljeno na 13 September 2021
translations icon
Dostupno na drugim jezicima: engleski jezik, Ukrajinski, španski, turski
Ragnarök After Surtr Engulfs the World (by Emil Doepler, Public Domain)
Ragnarok nakon što Surt raširi požar po celom svetu
Emil Doepler (Public Domain)

Ragnarok (Ragnarök) je kataklizmična bitka između sila reda i sila haosa kojom se završava svet i u kojoj gine većina bogova i njihovih protivnika, što dovodi do rađanja novog sveta. Postoje tvrdnje, međutim, da u prethrišćanskom nordijskom verovanju nije bilo ponovnog rođenja nakon pogibije bogova.

Ragnarök („sudbina bogova“) se takođe naziva i Ragnarokkr („sumrak bogova“), te predstavlja ključni događaj kojim se završava mitski ciklus koji počinje rođenjem bogova Asgarda (Asira) i stvaranjem devet svetova nordijske kosmologije. Bogovi su uspostavili red i obuzdali sile haosa, ali u vreme Ragnaroka, ove će sile biti oslobođene, pa bogovi, iako znaju da su osuđeni na propast, odlaze u bitku kako bi spasili svet koji su stvorili.

Ukloni oglase

Advertisement

MOGUĆE JE DA JE RANIJE SHVATANJE RAGNAROKA PODRAZUMEVALO DA ĆE NA KRAJU DOĆI DO POTPUNOG UNIŠTENJA, BEZ VASKRSENJA.

Bogovi ne uspevaju i većina ih gine, uključujući Odina, Tora, Tira i Hejmdala, ali red biva sačuvan, te nov svet izranja iz uništenog starog. Tradicionalno, od 13. veka, Ragnarok se poima kao smak devet svetova kroz dramatične klimatske promene, razaranje tradicionalnih vrednosti i poslednju bitku koja će uništiti sadašnji ciklus postojanja da bi novi mogao da se rodi. Nakon Ragnaroka, preživeli bogovi se vraćaju na mesto na kome je njihov grad nekada stajao, a poslednji preživeli ljudski par ponovo naseljava zemlju za novo doba.

Na viziju Ragnaroka je gotovo sigurno uticalo hrišćanstvo, a moguće je da je ranije shvatanje Ragnaroka podrazumevalo da će na kraju doći do potpunog uništenja, bez vaskrsenja. Ova tvrdnja se, međutim, osporava zato što su, pre dolaska hrišćanstva u ove zemlje, nordijski mitovi prenošeni usmeno, pa nema pisanih tragova o tome kako je nekada shvatan Ragnarok. Danas je ovaj događaj najbolje poznat iz popularnih medija u koje spadaju i jedan film, jedna video igrica i jedna televizijska serija, koji svi impliciraju vaskrsenje nakon smrti.

Ukloni oglase

Advertisement

Poreklo i izvori

Na priču o Ragnaroku ukazuju runski zapisi koji potiču iz perioda od 10. do 11. veka – istaknuti runski zapisi jesu Gosfortski krst u Engleskoj, Torvaldov krst na ostrvu Man i
Ledberški kamen u Švedskoj – a jedini pisani izvori koji o Ragnaroku govore jesu Poetska Eda i Prozna Eda iz 13. veka. Poetska Eda predstavlja zbirku ranijih nordijskih pesama, dok je Proznu Edu sastavio islandski mitograf Snori Sturluson (1179–1241) iz starijih izvora i usmene tradicije.

Gosforth Cross Depicting Ragnarök
Gosfortski krst koji prikazuje Ragnarok
Andrew Howe (CC BY-NC-ND)

Pre nego što je u ovoj regiji prihvaćeno hrišćanstvo, oko 1000. godine, mitovi, legende i istorijski narativi prenošeni su usmeno. Rune su korišćene za kamene spomenike i kratke poruke, ali ne za duža dela, tako da je celokupna postojeća nordijska mitologija zabeležena iz hrišćanske perspektive. Naučnik Džon Lindou navodi sledeće:

Ukloni oglase

Advertisement

Skandinavsku mitologiju su, gotovo bez izuzetka, zapisivali hrišćani... Barem su neki od kaluđera bili pismeni i oni su sastavljali tekstove i na latinskom i na islandskom. Pojedini mirjani iz višeg staleža su, takođe, očigledno bili pismeni, barem na islandskom jeziku, ali svi pisani tekstovi, bez obzira na to da li se radi o međunarodnom jeziku crkve ili o narodnom jeziku, bili su posledica preobraćenja u hrišćanstvo, koje je sa sobom donelo tehnologiju rukopisa. (10)

Čak su i pesme iz kompilacije poznate kao Codex Regius („Kraljeva knjiga“, napisana oko 1270. godine) – od kojih neke potiču iz 10. veka i deo su Poetske Ede – zapisali ili hrišćani ili pisari koji su bili pod uticajem hrišćanske vizije. Među njima je Voluspa („Veštičje proročanstvo“, otprilike iz 10. veka) u kome Odin poziva jednu volvu (proročicu) koja govori o stvaranju sveta, predviđa Ragnarok i opisuje šta sledi nakon njega, uključujući i vaskrsenje tvorevine nakon završetka sadašnjeg ciklusa.

Codex Regius of the Poetic Edda
Codex Regius (Poetska Eda)
Unknown (Public Domain)

Druga dela u Poetskoj Edi, kao što su Baldrs Draumar („Baldurovi snovi“), Vafþrúðnismál („Balada o Vaftrudniru“) i Völuspá hin skamma („Kratka Voluspa“), takođe pominju Ragnarok ili ga opisuju. Iz ovih i drugih dela Sturluson je crpao građu za svoju Proznu Edu, u kojoj je sadržan najopširniji opis Ragnaroka, i to u odeljku „Gylfaginning“, gde se detaljno opisuje propast bogova i devet svetova.

Nordijska kosmologija i sudbina

Na početku vremena, postojalo je samo kosmičko drvo Igdrasil i magloviti ponor Gigungagap, koji se sa jedne strane graničio sa vatrama Muspelhejma, a na drugoj sa ledom Niflhejma. Plamenovi Muspelhejma topili su led Niflhejma, otkrivajući diva Imira i kravu Audumlu. Audumla je lizala led i otkrila boga Burija čiji je sin Bor vodio ljubav sa ženskim divom Bestlom, što je za posledicu imalo rođenje bogova Odina, Vilija i Veja. Istovremeno, Imir je oplodio samog sebe i izrađao rasu jotuna, od kojih su neki bili divovi. Odin, Vili i Ve su ubili Imira i većinu njegove dece, a onda stvorili devet svetova koje Sturluson opisuje kao:

Ukloni oglase

Advertisement

  • Asgard – svet Asira, koji je sa Midgardom spojen duginim mostom Bifrostom
  • Alfhejm – svet vilovnjaka
  • Hel – svet onih koji su umrli od bolesti ili starosti, te otuda svet većine ljudi
  • Jotunhejm – svet divova i ledenih divova
  • Midgard – svet ljudi između Asgarda i Jotunhejma
  • Muspelhejm – svet vatre, vatrenog diva Surta i Surtovih sila haosa
  • Nidavelir/Svartalfhejm – svet patuljaka pod zemljom
  • Niflhejm – svet leda, snega i magle blizu Muspelhejma
  • Vanahejm – svet Vanira

Ovi svetovi su postojali u korenju i oko korenja Igdrasila, na čijem vrhu je živeo orao i oko čijeg korenja je živeo zmijoliki zmaj Nidhog koji glođe drvo. Orla i zmiju u stalnom neprijateljstvu drži veverica Ratatosk koja između njih dvoje raznosi lažne poruke, čineći tako i jedno i drugo uvređenim. Dok se drama stvorova ovoga drveta odvija, tri Norne – suđaje – takođe obavljaju svoj posao u korenju Igdrasila pletući sudbine svih živih bića, uključujući i sudbine bogova.

Yggdrasil by Finnur Magnússon
Igdrasil Finura Magnusona
The Public Domain Review (Public Domain)

Nordijski bogovi nisu bili besmrtni, već samo izuzetno dugovečni, a mladim i zdravim ih je održavala boginja Idun svojim čarobnim jabukama. S vremena na vreme, morali bi da jedu ovo voće da bi sprečili starenje i zadržali mladalačku snagu. Norne su zapovedale da će se ova praksa nastavljati i da će bogovi večno ostati mladi sve do Ragnaroka, koji će biti najavljen smrću najlepšeg među bogovima, Baldura.

Baldurova smrt i Lokijeva deca

Baldur je sin Odina i boginje Frig. U pesmi Baldurovi snovi, on ima košmare o nekakvoj nevidljivoj nesreći koja će ga zadesiti, pa Odin na Slejpniru jaše u podzemni svet Hela i tamo podiže duh jedne proročice koja mu kaže da će Baldur uskoro tamo stići. Sturluson opširno predstavlja ovu priču u Proznoj Edi, gde kaže kako je istovremeno Frig imala ružne snove u vezi sa svojim sinom. Ona sva živa bića i nežive stvari u devet svetova primorava da obećaju da neće povrediti Baldura, ali zaboravlja na imelu zato što izgleda tako bezazleno.

Ukloni oglase

Advertisement

Prepredeni Loki saznaje za imelu i jednu njenu grančicu donosi u Asgard gde bogovi uživaju u igri bacanja stvari u Baldura da bi gledali kako se one od njega bezazleno odbijaju, ne naudivši mu. Baldurov brat, slepi bog Hod, ne vidi pa ne može da se pridruži igri, te Loki imelu stavlja u njegovu ruku, usmerava njegov hitac, pa imela pogađa Baldura i ubija ga. Bog Hermod zatim na Slejpniru jaše u podzemni Hel da zamoli Hel, kraljicu mrtvih, za Baldurov povratak. Ona daje saglasnost pod uslovom da sva živa bića oplakuju njegovu smrt. Hermod gotovo da uspe u tome, ali ženski div po imenu Tok (koji je zapravo Loki) odbija i tako Baldur mora da ostane u svetu smrti.

Baldr's Death
Baldurova smrt
Jakob Sigurðsson (Public Domain)

Zatim Odin obljubljuje ženskog diva Rind samo zato da bi se rodio heroj-bog Vali, koji za jedan dan stasava u odraslu osobu i ubija Hoda da bi osvetio Baldurovu smrt. Zatim Vali pomaže drugim bogovima da uhvate Lokija, da ubiju njegovog sina Narfija i da, izvadivši mu creva, njima Lokija vežu u jednoj pećini gde će zmija na njegovu glavu iskapavati otrov koji peče.

Pre Baldurove smrti, Odin je naredio da se neka od Lokijeve dece – vuk Fenrir, zmija Jormungand i jotun Hel – oduzmu od njihove majke u svetu Jotunhejmu. Jormungand je bačen u more, Fenrira su lancima okovali za stenu na jednom ostrvu, dok je Hel poslata da vlada zemljom mrtvih ispod sveta Niflhejma. Onog trenutka kada Baldur pogine i ne može više da se vrati među žive, sat počinje da otkucava ka Ragnaroku kada će se Lokijeva deca, kao i njihov otac, osloboditi da bi napali bogove i uređeni svet.

Sumrak bogova

ZA SVAKOG KO JE POGINUO U BOJU VEROVALO SE DA SU GA ODNELI U ZAGROBNI ŽIVOT GDE ĆE SE PONOVO JUNAČKI BORITI PRE NEGO ŠTO PO DRUGI PUT POGINE SA VEĆINOM BOGOVA.

Verovalo se da se Baldurova smrt već desila tokom Vikinškog doba (otprilike od 790. do 1100. godine) i ljudi su prepoznali da žive u poslednjem vremenu. Smatralo se da Odin šalje svoje Valkire da bi za sebe uzeo pale heroje kao einherjare („vojska od jednog čoveka“) koji će se gostiti i boriti u Valhali do dana kada će se pridružiti bogovima protiv sila haosa u Ragnaroku. Boginja Freja je birala sopstvene ratnike za svoj svet Folkvang, kako se pretpostavlja, u istu svrhu, i tako se za svakog ko je poginuo u boju verovalo da su ga odneli u zagrobni život gde će se ponovo junački boriti pre nego što po drugi put pogine sa većinom bogova.

Iako je smrću Baldura pokrenut smak sveta, život će se nastaviti onakav kakav je uvek bio sve dok se određeni znaci ne jave nagoveštavajući neumitno približavanje Ragnaroka. Naučnik Robert Karlson objašnjava:

Rodbinske i prijateljske veze među ljudima će oslabiti i nestati. Nastaće bezvoljna anarhija. Zatim će nastati vremenski period poznat kao Fimbulvetr, koji odlikuju tri zime, sve jedna oštrija od druge, bez ijednog leta među njima. Tri petla će zakukurikati: tamnocrveni petao Fjalar će zakukurikati divovima; zlatni petao Gulinkambi će zakukurikati bogovima; a treći petao će podići mrtve. Sunce će proždreti vuk Skol, a njegov brat Hati će pojesti mesec, ostavljajući svet u tami. Zemljotresi će osloboditi velikog vuka Fenrira, a on će svoja usta razjapiti toliko da će mu gornja čeljust zahvatiti nebo a donja zemlju, pa će protutnjati kroz svih devet svetova, uništavajući sve što je živo. Velike planine će se urušiti u svojim osnovama.

Skol i Hati su bili Lokijevi sinovi i, kao u slučaju vuka Garma koji je čuvao kapije Hela, i za njih se smatra da su u prethrišćanskim pričama bili Fenrir. Liku Fenrira je kasnije data njegova posebna priča, ali, prvobitno, čini se da je to bio jedan veliki vuk koji je progutao i sunce i mesec i možda bio čuvar sveta smrti. Jormungand, bačen u more kao mala zmija, od onda je izrastao u midgardsku zmiju, te isplivava iz dubine uzrokujući ogromne morske talase, a Fenrir raskida lance i zavija pred kapijom boginje Hel, pa mu ona šalje vojsku mrtvih, iz kojih je Nidhog isisao srž i koji će u bitku poći pod vođstvom Lokija, sada takođe slobodnog.

Loki i njegova vojska stižu na bojište Vigrid sa Surtom i drugim njegovim vatrenim divovima ili na brodu Naglfar ili na nekom drugom brodu. Naglfar je bio brod izgrađen od noktiju sa prstiju mrtvih i u Voluspi se kaže kako je njime upravljao Loki, dok se drugde kaže kako je njime upravljao div Hrim. Surt vitla mačem svetlijim od sunca dok se oni iskrcavaju kod Vigrida i njima u susret izlaze Odin i drugi bogovi Asgarda zajedno sa junacima Valhale i, moguće, junacima Folkvanga (iako se ovo samo pretpostavlja). Takođe se u Ragnaroku ne pominju Valkire, ali se pretpostavlja da će se one boriti uz svog kralja Odina i uz svoju blisku saradnicu Freju.

Ragnarök
Ragnarok
Johannes Gehrts (Public Domain)

Odina ubija Fenrir, a Fenrira zatim ubija Odinov sin Vidar. Tor ubija Jormunganda, ali podleže zmijskom otrovu, pošto se, nakon svega devet koraka posle borbe, sruši mrtav. Loki i bog Hejmdal ubijaju jedan drugog, boga Freja ubija Surt, Tir i Garm na kraju jedan drugoga usmrćuju, a bogove Manija i Solvejga ubijaju Skol i Hati. Surt čitavim svetom širi požar svojim mačem, a devet svetova bivaju uništeni u plamenu, čime se završava ciklus života koji je započeo božanskim činom stvaranja.

Zaključak

Spisak preživelih nakon kataklizme uključuje boginje Frig, Freju, Sif, Idun, Torovu kćer Trud, Torove sinove Magnija i Modija, Hermoda, Egira, Odinove sinove Vidara i Valija i nekoliko drugih; nijedan se preživeli ne navodi među silama haosa. Pretpostavlja se da Lokijeva kćer Hel zajedno sa svojim svetom propada u požaru, budući da se ona u nastavku uopšte ne pominje. Baldur, njegova žena Nana, boginja Meseca, i Hod bivaju pušteni iz Hela, što takođe ukazuje na to da kraljica mrtvih više nema moć nad svojim podanicima. Svet se ponovo rađa kao što je opisano u Voluspi:

Vidim kako zemlja
po drugi put izranja
iz mora,
vodopadi teku,
a gore orlovi lete
loveći ribu
među planinskim vrhovima.
Asiri se sastaju
na Idavolu
i gledaju
kosti midgardske zmije
i tamo se sećaju
velikih događaja iz Ragnaroka
i Odinove stare mudrosti.

(strofe 57–58, Kroford, 15).

Bogovi će posetiti mesto na kome se grad Asgard nekad nalazio, nalazeći zlatne figure za igru kojima su se nekada igrali u travi, i sećaće se onoga što se desilo i pričaće priče o junačkoj prošlosti za novu sadašnjost. Dva ljudska bića, Lif i Liftrasir, preživeli su Ragnarok krijući se i sada izlaze da ponovo nasele zemlju, te započinje novi ciklus života.

Ova vizija vaskrsenja sveta nakon Ragnaroka uključuje palatu poznatu kao Gimle – „dvoranu koja je lepša od sunčeve svetlosti“ – na ravnici poznatoj kao Idavol, gde se bogovi prvo sastaju posle bitke, a koja će „davati žetvu bez rada“, u svetu u kome će „sva bolest nestati“ (Voluspa, od 57. do 61. strofe). Savremeni istraživači su primetili sličnost između ove priče o vaskrsenju i pojma novih nebesa i nove zemlje iz hrišćanstva, pa neki tvrde da se radi o kasnijoj preradi starog mita koji se završavao smrću i uništenjem bez nade u obnovu.

After Ragnarök
Nakon Ragnaroka
Emil Doepler (Public Domain)

Istraživač Danijel Makoj, na primer, smatra da je isprva Ragnarok podrazumevao svršetak svega postojećeg, pa i bogova, s obzirom na to da navodi da prethrišćansko verovanje ne implicira verovanje u vaskrsenje. Problem sa Makojevom tvrdnjom je u tome što su svekoliku postojeću nordijsku mitologiju zapisali hrišćani ili oni koji su živeli u hrišćanskom društvu ili bili pod njegovim uticajem, tako da je nejasno kakva su tačno mogla da budu „nordijska prethrišćanska verovanja“.

Međutim, Makojevu tvrdnju je zanimljivo razmatrati zato što on primećuje da se priča o Ragnaroku razvila tokom vremena u kome je hrišćanstvo „ubijalo“ stare bogove i okončavalo tradicionalne nordijske vrednosti. Svet koji je do tada bio poznat menjao se u nešto novo i, barem u početku, neprijatno, s obzirom na to da je jedan strani sistem verovanja zamenjivao poredak, tradiciju i obrede koji su oduvek bili poznati. U ovoj klimi nesigurnosti, smak sveta bez mogućnosti vaskrsenja bi se sigurno nametnuo sam po sebi. U isti mah, prethrišćanska skandinavska i islandska verovanja su, kako izgleda, prepoznala cikličnu prirodu postojanja – kao što je slučaj sa mnogim drevnim kulturama – i podjednako je moguće, pa čak i verovatno, da su u Ragnaroku videli samo kraj jednog dela ciklusa života, koji se uzdiže i propada da bi se ponovo uzdigao.

Kako god da je Ragnarok isprva zamišljen, ovo je verzija koja je zadržana zato što pruža nadu u jednom svetu nesigurnosti. To je vizija Ragnaroka koja se trenutno populariše kroz igricu Bog rata, film Tor: Ragnarok i norvešku televizijsku seriju Ragnarok koja bogove Asgarda zamišlja, na nov način, kao tinejdžere koji se bore protiv divova u obliku velikih kompanija, zagađenja i klimatskih promena. Premda je ova televizijska serija još tekuća, očekuje se da će pratiti paradigmu mita u kome red odnosi pobedu nad haosom, a dobro pobeđuje zlo čak i u najmračnijim vremenima.

Ukloni oglase

Reklama

O prevodiocu

Goran Petrović
Српски сам преводилац и истраживач у области хуманистичких наука. Занимају ме књижевност, језици, култура и историја и волим да преводим. Поред српског и енглеског језика, говорим и грчки.

O autoru

Joshua J. Mark
Frilens pisac i bivši vanredni profesor filozofije na Marist koledžu u Njujorku, Džošua Džej Mark je živeo u Grčkoj i Nemačkoj i proputovao Egipat. Predavao je istoriju, pisanje, književnost i filozofiju na fakultetu.

Citirajte ovo delo

APA Stile

Mark, J. J. (2021, September 13). Ragnarok [Ragnarök]. (G. Petrović, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto iz https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-16423/ragnarok/

Chicago Stile

Mark, Joshua J.. "Ragnarok." Preveo Goran Petrović. World History Encyclopedia. Poslednja modifikovana September 13, 2021. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-16423/ragnarok/.

MLA Stil

Mark, Joshua J.. "Ragnarok." Preveo Goran Petrović. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 13 Sep 2021. Veb. 24 Sep 2022.