Атлас

Definicija

Mark Cartwright
od , prevedeno sa Goran Petrović
objavljeno na 24 March 2017
translations icon
Dostupno na drugim jezicima: engleski jezik, Francuski, španski, turski
Hercules and Atlas (by Mark Cartwright, CC BY-NC-SA)
Херакле и Атлас
Mark Cartwright (CC BY-NC-SA)

У грчкој митологији, Атлас је имао дужност да на својим плећима носи тежину небеса, што је бреме које му је као казну доделио Зевс. Осим што је био отац многих звезда и протагониста у једном од Хераклових чувених подвига, Атлас је такође познат и као мудрац и оснивач астрономије. За Платона, он је био истоимени први краљ Атлантиде, а овај дивовски бог је такође дао име и једном огромном планинском масиву у северној Африци, великом Атлантском океану и свакој великој збирци географских карата.

Атласово име можда значи „онај који пати“ или „онај који много подноси“ и он је био син титана Јапета и Климене (или Темиде), као и старији брат Епиметеја, Менетија и Прометеја. Атлас је био отац нимфе Калипсо, а био је и отац седам Плејада. У тебанској верзији догађаја, Атлас је такође и Ниобин деда.

Атласова казна од Зевса

Атлас је као казну од Зевса добио обавезу да држи небеса, а кажњен је зато што је титане предводио у борби против богова Олимпљана, у борби која је вођена за власт над небесима. У сличном контексту Атласа помиње и Хомер, који га у својој Одисеји описује као некога „са убилачким намерама“, као некога ко познаје дубине мора и некога ко негде далеко, у Атлантском океану, држи стубове који раздвајају небо и земљу. У Теогонији Хесиод такође Атласа описује како држи небо и смешта га у земљу Хесперида (женских божанстава чувених по умећу певања), која се налази далеко на западу, на крају света. Каснија традиција, укључујући и Херодота, овог бога повезује са планином Атлас у северној Африци. Ту је Персеј Атласа, кажњавајући га за његово ужасно негостопримство, из пастира претворио у огромну стеновиту планину, а то је учинио помоћу главе Горгоне Медузе, односно помоћу њеног смртоносног погледа. Ова прича потиче можда из петог века пре нове ере.

ТИТАН АТЛАС ЈЕ ДРЖАО НЕБЕСА, ШТО МУ ЈЕ БИЛА КАЗНА ОД ЗЕВСА ЗАТО ШТО ЈЕ РАТОВАО ПРОТИВ БОГОВА ОЛИМПЉАНА.

Атлас и Херакле

Друге ствари са којима се повезује Атлас јесу то што се сматра оцем многих сазвежђа, извором велике мудрости и оснивачем астрономије, док Платон у своме Критији за њега каже да је био први краљ Атлантиде. Можда најчувенији мит који се тиче Атласа, ипак, јесте онај у коме се овај титан појављује у једном од Хераклових прослављених дванаест подвига. Еуристеј је од хероја тражио да му донесе златне јабуке из чувених Хесперидиних вртова, који су били свети Хери и које је чувао страшни стоглави змај Ладон. Послушавши Прометејев савет, Херакле је замолио Атласа (у неким верзијама оца Хесперида) да му донесе јабуке, а он ће за то време уз помоћ Атине придржавати свет на својим раменима, што ће титану добро доћи као прилика да се мало одмори. Можда сасвим разумљиво, Атлас је, када се вратио са златним јабукама, био невољан да поново преузме свет на своја леђа. Међутим, лукави Херакле је бога преварио да накратко замене места док херој не нађе какво јастуче које би му ношење тога огромног терета учинило удобнијим. Наравно, чим је Атлас поново узео небеса на своја плећа, Херакле је са својим златним пленом похитао натраг у Микену.

The Farnese Atlas
Атлас Фарнезе
Gabriel Seah (CC BY-SA)

Представе у уметности

У грчкој уметности, Атлас се, почевши од шестог века пре нове ере, често појављује у приказима Хераклових подвига, а најчувенији такав приказ јесте на једној метопи из Зевсовог храма у Олимпији (460 г. п. н. е) где је приказан како стоји у Хесперидиним вртовима. Сличне сцене су такође биле популарне на грчким керамичким вазама, а нарочито је популарна била ликовна представа њега са његовим братом Прометејем. У хеленистичком и римском периоду, Атлас се често представља у својој сада већ добро познатој пози савијених колена и леђа док се напиње да држи земљину куглу на раменима. Можда најистакнутији пример ове позе јесте скулптура из другог века нове ере која се сада налази у Археолошком музеју у Напуљу.

Ukloni oglase

Reklama

Bibliografija

O prevodiocu

Goran Petrović
Српски сам преводилац и истраживач у области хуманистичких наука. Занимају ме књижевност, језици, култура и историја и волим да преводим. Поред српског и енглеског језика, говорим и грчки.

O autoru

Mark Cartwright
Марк је писац историјских текстова који живи у Италији. Његове посебне области интересовања су грнчарија, архитектура, светска митологија и откривање идеја које су заједничке свим цивилизацијама. Има диплому мастера у области политичке филозофије и директор је сектора за публикацију у Енциклопедији светске историје.

Citirajte ovo delo

APA Stile

Cartwright, M. (2017, March 24). Атлас [Atlas]. (G. Petrović, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto iz https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-11850/

Chicago Stile

Cartwright, Mark. "Атлас." Preveo Goran Petrović. World History Encyclopedia. Poslednja modifikovana March 24, 2017. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-11850/.

MLA Stil

Cartwright, Mark. "Атлас." Preveo Goran Petrović. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 24 Mar 2017. Veb. 03 Oct 2022.