Велика сеоба народа

Jan van der Crabben
od , preveden od Goran Petrović
objavljeno na
Translations
Štampanje PDF
Map of the Migration Period in Europe in the 4th-5th Century (by Simeon Netchev, CC BY-NC-ND)
Велика сеоба народа у Европи током IV и V века Simeon Netchev (CC BY-NC-ND)

Велика сеоба народа, која се такође назива варварском инвазијом или на немачком Völkerwanderung (лутање народа), била је период сеобе људи који се догодио у Европи и који је трајао приближно од 300. до 700. године нове ере, и то раздобље је означило прелазак из позне антике у рани средњи век. Ова кретања су била подстакнута великим променама у Римском царству, као и на такозваној "варварској граници". У народе који су се селили током овог периода спадају Хуни, Готи, Вандали, Бугари, Алани, Свеви, Фризи и Франци, међу осталим германским и словенским племенима.

Миграциона кретања могу да се поделе у две фазе - у првој фази, која је трајала од 300. до 500. године н. е, германски су народи заузели већи део некадашњег Западног римског царства. Први који су формално ступили на римску територију - као избеглице које су побегле од Хуна - били су Визиготи и они су на римску територију ушли 376. године. Римљани су их толерисали под условом да бране границу на Дунаву, али су се они побунили, па су касније упали у Италију и 410. године опљачкали сами Рим, да би се на крају настанили на Иберијском полуострву, где су основали краљевство које ће трајати следећих триста година.

Након њих су на римску територију упали Остроготи под вођством Теодориха Великог, који се настанио у Италији. У Галији су Франци, скупина уједињених западногерманских племена чије су вође још од раније биле у чврстом савезништву са Римом, у римске земље ушли поступније и мирније током петог века и на тој територији их је римско-галско становништво углавном прихватило као владаре. Одбијајући нападе Алемана, Бургунда и Визигота, Франачко краљевство је постало језгро будућих држава Француске и Немачке. У међувремену, инвазија на римску Британију је текла спорије - њу су постепено освајали и насељавали Англи и Саксонци.

Routes of the Barbarian Invaders
Путеви варварских освајача The Department of History, United States Military Academy (Public Domain)

У другој фази, која је трајала од 500. до 700. године, словенска су се племена населила у Средњој и Источној Европи, нарочито у источној Великој Германији (Magna Germania) коју су постепено учинила претежно словенском. Бугари, сада словенизиран народ који је, могуће, туркијског порекла и који је на крајњем истоку Европе био присутан од другог века нове ере, освојили су источне балканске територије Византијског царства у седмом веку нове ере. Лангобарди (или Ломбарди), германски народ, населили су се у северној Италији, у области која се сада зове Ломбардија. Сеобе народа, премда нису строго биле део Велике сеобе народа, наставиле су се и после 1000. године, када су Викинзи, Мађари, Маври, Турци и Монголи извршили своје инвазије, и ове су инвазије такође имале велике последице, нарочито у Средњој и Источној Европи.

Ukloni oglase
Oglašavanje

O prevoditelju

Goran Petrović
Српски сам преводилац и истраживач у области хуманистичких наука. Занимају ме књижевност, језици, култура, историја и превођење.

O autoru

Jan van der Crabben
Јан је оснивач и извршни директор Енциклопедије светске историје. Он стоји на челу ове непрофитне организације, чији је циљ да на најбољи могући начин испуни своју мисију - да се људи више заинтересују за културно наслеђе и да се у целом свету унапреди едукација о историји. Има диплому мастера у области студија рата, стечену на Кингс Колеџу (King's College).

Citirajte ovo delo

APA stil

Crabben, J. v. d. (2022, March 01). Велика сеоба народа. (G. Petrović, Prevodilac). World History Encyclopedia. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-683/

Čikaški stil

Crabben, Jan van der. "Велика сеоба народа." Preveo Goran Petrović. World History Encyclopedia, March 01, 2022. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-683/.

MLA stil

Crabben, Jan van der. "Велика сеоба народа." Preveo Goran Petrović. World History Encyclopedia, 01 Mar 2022, https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-683/.

Ukloni oglase