Herodot o Egipćanima

Član

Thamis
, preveden sa Łukasz Byrski
objavljeno na 18 January 2012

Izvorni tekst na engleskom jeziku: Herodotus on the Egyptians

II:35. Egipćani su, u skladu sa svojom klimom koja se razlikuje od bilo koje druge, i sa rekom koja pokazuje prirodu za razliku od bilo koje druge reke, uspostavili manire za sebe i običaje na način suprotan onome kod drugih ljudi u gotovo svim pogledima: među njima žene odlaze na pijacu i trguju, dok muškarci ostaju kod kuće i tkaju; a tamo gde se drugi vrte, gurajući tkaninu nagore, Egipćani je guraju nadole; muškarci nose težinu na glavi, a žene na ramenima; žene „prave vodu“ stojeći, a muškarci čuče; vrše nuždu u svojim kućama, ali jedu na ulicama, navodeći kao razlog da je ispravno činiti tajne stvari koje su neprimerene, mada su neophodne, i one koje nisu nepristojne u javnosti; nijedna žena nije sluga ni muškog ni ženskog božanstva, već muškarci svakog od njih, i muškog i ženskog roda; sinovi ni na koji način nisu primorani da izdržavaju roditelje ako to ne žele, ali su ćerke primorane da to čine, čak i ako se tome usprotive.

II:36. Sveštenici bogova u drugim zemljama nose dugu kosu, ali u Egiptu briju glavu; među ostalim ljudima je uobičajeno da oni koji su najviše zabrinuti se ošišaju na kratko u žalosti, ali Egipćani, kada smrt dođe, puštaju da im kosa raste dugo i na glavi i na bradi, koje su prethodno bile temeljito obrijane; drugi ljudi svakodnevno žive odvojeno od životinja, ali Egipćani žive sa životinjama; drugi ljudi žive od pšenice i ječma, ali za svakog Egipćanina koji od toga živi velika je sramota; prave hleb od grubih zrna, koja neki nazivaju pirom; testo mese nogama, a gline rukama kojima takođe sakupljaju balegu; i dok drugi ljudi, osim onih koji su naučili drugačije od Egipćana, imaju svoje članove onako kako ih je priroda stvorila, Egipćani se bave obrezivanjem; što se tiče odeće, muškarci nose dve, a žene samo jednu; i dok drugi pričvršćuju jedrilice i užad izvan broda, Egipćani to rade unutar broda; konačno u pisanju znakova i računanju na kamenčiće, dok Heleni vode ruku sleva nadesno, Egipćani to čine zdesna nalevo; i pri tome kažu da pišu u pravom, a Helleni u levom smeru; i koriste dve vrste znakova pisanja, od kojih se jedan naziva svetim, a drugi običnim.

Ukloni oglase

Advertisement

Weighing the Heart, Book of the Dead
Vaganje srca, Knjiga mrtvih
Jon Bodsworth (Public Domain)

II:37. Oni su religiozniji od svih ostalih ljudi, i zato imaju sledeće običaje: Piju iz bronzanih šolja i svakodnevno ih peru, i to ne neki već svi; nose lanenu odeću uvek sveže opranu i to čine posebnom praksom; obrezani su zbog čistoće, više vole da budu čisti nego zgodni. Sveštenici se svaki drugi dan briju po telu tako da na njima nema vaški ili bilo kakvih drugih prljavih stvari kada služe bogovima; sveštenici takođe nose odeću samo od platna i sandale samo od papirusa i ne smeju nositi bilo koju drugu odeću ili sandale; peru se u hladnoj vodi dva puta dnevno i dva puta noću; a druge verske službe vrše se (moglo bi se reći) bezbroj puta. Uživaju i u više dobrih privilegija, jer ništa ne jedu i ne troše iz sopstvenih sredstava, a sveti hleb se peče posebno za njih i svako od njih svakodnevno prima veliku količinu govedine i guščijeg mesa, takođe im je snabdeveno i vino; ali im je zabranjeno da jedu ribu; Štaviše, Egipćani nisu sejali pasulj u svojoj zemlji, a onaj koji je rastao nisu jeli ni sirovi ni kuvani; naprotiv, sveštenici je ne mogu ni pogledati, smatrajući to nečistim porivom; ne postoji pojedinačni sveštenik za svakog od bogova, ali jesu za mnoge, a jedan od njih je glavni sveštenik i svaki put kad taj sveštenik umre, na njegovo mesto se postavlja njegov sin.

II:50. Štaviše, imena gotovo svih bogova došla su u Heladu iz Egipta: zato što verujem da potiču od Varvara da bi bila istinita i mišljenja sam da su najverovatnije došla iz Egipta jer su, osim slučajeva Posejdona i Dioskure (kao što sam već rekao), a takođe i Hera i Hestija i Temida i Harite i Nereide, Egipćani su u svako doba imali imena svakog drugog boga. Ono što ovde kažem misle i sami Egipćani: ali što se tiče bogova za čija imena tvrde da ne znaju, verujem da su dobili imena po Pelazzima, osim Posejdonu; ali o ovom bogu Heleni su saznali od Libijaca, jer nijedan narod osim Libijaca u početku nije znao ime Posejdon i nije uvek obožavao ovog boga. Niti, bi se moglo dodati, da Egipćani nemaju običaj da obožavaju heroje.

Ukloni oglase

Advertisement

II:64. Egipćani su prvi koji su to postavili kao religijsku poentu da ne leže sa ženama u hramovima i da ne ulaze u hramove nakon što su napustili žene a da se nisu umili: gotovo svi drugi ljudi, osim Egipćana i Helena, leže sa žene u hramovima i ulaze u hram nakon što odlaze od žena bez pranja, jer tvrdi da u tom pogledu nema razlike između ljudi i životinja: tvrde da vide životinje i različite vrste ptica kako se zajedno pare i u hramovima i unutar božanske svetinje krugovi; da je bogu neprijatno, životinje to ne bi činile.

II:65. I tako opravdavaju ono što rade i ono što smatram neprihvatljivim; ali Egipćani preterano oprezno slede, kako u drugim pitanjima koja se tiču svetih obreda, tako i u sledećim: Egipat, iako se graniči sa Libijom, nema puno divljih životinja, ali one koje imaju jedinstvene su i sve se smatraju svetima, neke žive sa ljudima a neke ne. Ali ako želim da objasnim razloge zbog kojih su svete životinje tako posvećene, prvo bi trebalo da uđem u raspravu o stvarima koje se tiču bogova o kojima ne bih želeo da govorim; i ono što sam zapravo rekao, blago dodirujući temu, rekao sam, iznuđen nuždom. Što se tiče ovih životinja, postoji običaj: ljudi koji su postavljeni iz reda Egipćana, i muškarci i žene, donose hranu za svaku vrstu životinje i njihova profesija prelazi sa oca na sina; a oni koji žive u različitim gradovima polažu zakletvu na ovaj način, odnosno kada polože zakletvu bogu kome je životinja posvećena, obriju glavu svoje dece u celini ili na pola, ili trećinu, a zatim im stave kosu na vagu sa srebrom i kad god je odmere isti čovek daje onome kome je stalo do životinja, a ona deli ribe jednake vrednosti i daje ih životinjama kao hranu. Dakle, propisana je hrana za njihovo održavanje: i ako neko ubije bilo koju od ovih životinja, kazna je, ako se to namerno učini, smrt, a ako protiv njegove volje takvu kaznu propisuju sveštenici: ali ko ubije ibisa ili jastreba , bez obzira da li svojom voljom ili protiv toga, on mora umreti.

Ukloni oglase

Advertisement

II:82. Pored toga, Egipćani su takođe otkrili kojem bogu pripada svaki mesec i svaki dan i kakva će sudbina zadesiti čoveka rođenog tog dana i kako će umreti i kakva će osoba biti: a ove izume preuzeli su oni Heleni koji su se bavili poezijom. Gatanje je takođe bilo poznato njima mnogo bolje nego drugi narodi; jer kad se neki znak desi, oni posmatraju i beleže događaj koji je proistekao iz njega, i ako ikada nakon toga se dogodi nešto slično njemu, oni veruju da će događaj koji sledi biti sličan.

II:83. Njihovo gatanje je naređeno na ovaj način: umetnost nije dodeljena nijednom čoveku, već određenim bogovima, jer u njihovoj zemlji postoje Proročišta Herakla, Apolona, Atine, Artemide, Aresa i Zevsa, i štaviše, onaj koji ima najveće poštovanje među njima, naime Proročište Leto koje se nalazi u gradu Buto. Ali način gatanja još uvek nije svuda uspostavljen sa istim obrascem, a na različitim mestima je različit.

II:84. Umeće medicine među njima je podeljeno ovako: svaki lekar je lekar samo jedne bolesti, a nijedne druge; i cela zemlja je puna lekara, jedni sebe smatraju lekarima očiju, drugi glave, treći zuba, a drugi stomačnih, a drugi još neshvatljivijih oboljenja.

Ukloni oglase

Advertisement

Korektura: Maša Savić i Ljiljana Kolarski

Bibliografija

Ukloni oglase

Reklama

O prevoditelju

Łukasz Byrski
PhD candidate at the Jagiellonian University in Krakow (History of Religion), assistant teacher at the Jagiellonian University, and former guest teacher at Comenius University in Bratislava, interested in epigraphy, writing and descriptions of otherworlds

Citiraj ovaj posao

APA stil

Thamis, . (2012, January 18). Herodot o Egipćanima [Herodotus on the Egyptians]. (Ł. Byrski, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto iz https://www.worldhistory.org/trans/bs/2-86/herodot-o-egipcanima/

Chicago Style

Thamis, . "Herodot o Egipćanima." Preveo Łukasz Byrski. World History Encyclopedia. Posljednja izmjena January 18, 2012. https://www.worldhistory.org/trans/bs/2-86/herodot-o-egipcanima/.

MLA stil

Thamis, . "Herodot o Egipćanima." Preveo Łukasz Byrski. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 18 Jan 2012. Web. 20 Oct 2021.