Pax Romana (Rimski mir) je bio period relativnog mira i stabilnosti širom Rimskog carstva koji je trajao preko 200 godina, a počeo je vladavinom Avgusta (od 27. godine p.n.e. do 14. godine n.e). Cilj Avgusta i njegovih naslednika bio je da garantuje red, vladavinu zakona i bezbednost unutar carstva, pa čak i ako bi to podrazumevalo da se ono odvoji od ostatka sveta i da mu se granice brane, ili čak proširuju, vojnim intervencijama i osvajanjem.
Tokom postojanja i Rimske republike i Rimskog carstva, granice Rima su se stalno širile. Pored početnih teritorijalnih proširenja stečenih u Punskim ratovima, večni grad je dodao nove posede i na Balkanu, na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Kasnije su se Rimljani proširili na zapad, zauzevši Galiju i Španiju, kao i na sever, gde su ušli u Britaniju i Nemačku. Zahvaljujući pobedama Cezara, Avgusta, Klaudija i Marka Aurelija, Rim je postao jedno od najvećih carstava koje je ikad postojalo, veće od Persijskog, Asirskog, pa čak možda i od Aleksandrovog carstva, sa kojim je bilo slično po veličini. Međutim, tako velika teritorija izazivala je mnoge poteškoće, a mnoge od njih su bile i skupe - nereda, pobuna i ustanaka bilo je na pretek. Rešenje za mnoge od ovih problema došlo je pod mudrim vođstvom cara Avgusta i ono je nazvano Pax Romana ili Rimski mir.
Avgust postaje car
Smrt "doživotnog diktatora" Julija Cezara na Martovske Ide 44. godine pre nove ere unela je haos u Republiku. Pokušaji da se oživi stari trijumvirat na kraju su se završili neuspešno. Oktavijan, mladi usvojeni Cezarov sin, pobio je ubice svoga "oca" i pobedio druge pretendente na presto (Marka Antonija i Marka Emilija Lepida), osiguravši na taj način vlast za sebe, pa je tako rođeno carstvo. Avgust, kako će ga od ovog trenutka zvati, uveo je Rim u period do tada neviđenog blagostanja i stabilnosti - došao je kraj neredu iz prethodnih godina.
Rimski senat je Avgustu dao gotovo neograničena ovlašćenja, donoseći reforme i gradu i provincijama. Postao je "prvi građanin" ili princeps, čime je započet principat. Senat je njemu i njegovim naslednicima dodelio doživotna ovlašćenja - naime, imperium maius, ogroman stepen vlasti nad provincijskim guvernerima, i tribunicia potestas, što znači tribun plebsa, a to je bilo ovlašćenje da se saziva narodna skupština radi donošenja zakona. Zahvaljujući ovim novodobijenim ovlašćenjima, mogao je da stavi veto na predloge magistrata i, kako bi kontrolisao ljude oko sebe, kontrolisao je pokroviteljsku dodelu privilegija i beneficija. Njegova vladavina će uneti mir i stabilnost i u politiku i u trgovinu - nešto što su mnogi Rimljani, kako u gradu tako i u provincijama, već odavno želeli. Međutim, cena tog mira biće visoka. Ovaj avgustovski mir, mir koji je doneo relativno spokojstvo, trajaće gotovo dvesta godina.
Carstvo se širi
Iako je Rim koji je Avgust nasledio bio veliki po svim parametrima, odlučio je da agresivno doda još teritorijalnih poseda, šireći se i osvajajući u svim pravcima, naročito ka zapadu i duž reke Rajne. Shodno tome, ove nove provincije, kao i one koje su već ranije stečene tokom perioda Republike, bile su primorane da potvrde svoju vernost Rimu i da priznaju rimsku vlast. Avgust će se iz Španije i Galije vratiti kao heroj i, da bi simbolizovao ovaj uspeh, Senat je u julu 13. godine p.n.e. naručio izgradnju Oltara avgustovskog mira (Ara Pacis Augustus) na Marsovoj poljani (Campus Martius), a to je nešto što će biti okarakterisano kao izvanredan prikaz avgustovske umetnosti. Posvećen je 1. januara 9. godine pre nove ere i sadržao je izvajane reljefe, jedan verski mural koji je prikazivao carsku porodicu, kao i jedan friz koji je oslikavao različite rimske vrednosti: mir, sklad, dužnost, pristojnost i bogatstvo - pax, concordia, pietas, humanitas i copia.
Avgust upravlja Rimom i carstvom
Mnogima u Rimu i oko Rima novi car je izgledao kao nekakav mikromenadžer koji u potpunosti koristi sva ovlašćenja koja su mu data. Pošto je bio nepoverljiv prema nezavisnim guvernerima provincija i prokonzulima, mnogo je putovao širom carstva, a stvorio je i novu, profesionalnu vojsku (pod komandom je imao 23 legije). Da bi održavao vernost vojske, plaćao ju je dobro i novčano i zemljišnim posedima (a tako su radili i njegovi naslednici), pri čemu se svaki pojedinačni vojnik zaklinjao da će podržavati i braniti cara. Sa uvećanom vojskom, pobune - poput onih u Galiji ili duž severnih granica - lako su bivale ugušene. I, da bi se zaštitio i sprečio svoje Martovske Ide, Avgust je stvorio svoju telesnu gardu - Pretorijance.
Stalno širenje carstva i uvećanje vojske opteretili su ograničene finansije carstva. Da bi rešio ovaj problem, Avgust je naredio sveobuhvatan popis resursa u svim provincijama kao i među građanima, stvorivši "okvir za procenu" radi uvođenja poreza. Cilj nije bio samo da se održava unutrašnji red, već i da se izvlače resursi kroz oporezivanje, čak i ako su ta poreska potraživanja često bila usmerena prema ograničenim resursima. A da bi zaštitio poreski prihod od potencijalno beskrupuloznih guvernera, Avgust je centralizovao blagajnu na Kapitolu u Rimu. Iako je povremeno bivalo prigovora, mnogi veruju da je njegovo pomno nadziranje i grada i provincija bilo opravdano, i premda su neki - prevashodno robovi i slobodni ljudi koji su obrađivali zemlju - bili isključeni iz bilo kakvog učestvovanja u političkom životu, carstvo je ostalo relativno mirno, bez nekih većih građanskih sukoba. Čak je i more očišćeno od pirata, što je omogućilo širenje trgovine. Novi putevi - preko osamdeset hiljada kilometara - učinili su komunikaciju lakšom. Rim je ponovo postao veliki.
Jedno mesto je najviše prosperiralo od Rimskog mira - bio je to sami grad Rim. Među mnogim reformama, Avgust se postarao za zaštitu Rima od požara (što se u tom gradu često dešavalo), od gladi i od poplave (Tibar je bio sklon tome da plavi svoje obale). Nadzirao je snabdevanje grada žitom, vodu i puteve, što je ranije bilo u nadležnosti edila. Gradska policija je uvećana da bi gušila nerede i suzbijala kriminal u gradu. Učinio je napore u pravcu obnove tradicionalnih moralnih vrednosti - na primer, pokrenuo je ponovnu izgradnju oronulih hramova. Iako je Senat i dalje služio kao savetodavno telo, smanjio je broj senatora, i premda su narodne skupštine odobravale njegove reforme, uskoro su postale zastarele, jer Avgust je bio zakon.
Trajni mir
Bez obzira na to kako je ovo moglo izgledati, rimski narod je razumeo i cenio mir i sigurnost koju je Avgustov novi poredak doneo carstvu. Za njih je on postao bog, a iz ovog obožavanja proizišao je kult cara. Od ovog trenutka, car će (uz samo nekoliko izuzetaka) biti proglašavan za boga nakon smrti. Iako su povremeno izbijale pobune (hrišćani su se, na primer, protivili ovom kultu), carstvo je uglavnom ostalo mirno.
Carevi koji su usledili nakon Avgusta održavali su avgustovski mir tako što su smanjivali broj sukoba, proširivali granice i održavali harmoniju kod kuće. Međutim, rimske legije nisu uvek toplo dočekivane i, za one koji su se bunili, cena mira bila je visoka. U svom delu O Britaniji i Germaniji, istoričar Tacit, koji je živeo u prvom veku nove ere, pisao je o rimskom osvajanju Britanije. Citirao je Kalgaka, vođu Brita, kako se obraća svojim vojnicima:
Mi, izabrani cvet Britanije, obitavali smo u njenim najskrovitijim mestima. Živeći daleko od porobljenih obala, čak smo i naše oči čuvali od tiranije, da ih njome ne oskrnavimo... Danas je granica Britanije probijena; iza nas nema nikakvog naroda, ničega osim talasa i stena i Rimljana, koji su od ovih još smrtonosniji, jer u njima ćete naći takvu aroganciju od kakve nikakvo razumno pokoravanje ne može da vas spasi.
Kalgak je nastavio - "Oni su jedinstveni po tome što se lako odlučuju da udare i na sirotinju, kao na bogate. Pljačku, klanje, silovanje lažovi nazivaju carstvom; za sobom ostavljaju pustoš i to zovu mirom."
Uprkos ovim izazovima, Rimski mir će nastaviti da traje godinama, često uprkos uobraženosti i nesposobnosti nekih od Avgustovih naslednika. Car Klaudije će napokon uspeti da osvoji Britaniju. Vespazijan i njegov sin Tit će učvrstiti rimsku vlast na Bliskom istoku; međutim, car Hadrijan (vladao od 117. do 138. godine nove ere) će staviti tačku na ekspanziju i učvrstiti severne granice izgradnjom zida i utvrđenja u Britaniji i duž Rajne. U poznom trećem veku nove ere, kuga i invazije su upropastile carstvo, pa su počele da se pojavljuju pukotine. Nakon smrti Marka Aurelija 180. godine nove ere i pojave njegovog naslednika Komoda, pojam rimskog mira postao je prošlost.
Nakon propasti Republike, sistem vlasti je bio ruiniran. Car Avgust je prisvojio političku i vojnu moć i izgradio carstvo. Osigurao je granice, stabilizovao ekonomiju i doneo osećaj mira. Zabeleženo je da je Avgust rekao: "Zatekao sam grad od cigle, a ostavio ga kao grad od mermera." Ovaj citat bi mogao lako da se proširi tako da važi i za čitavo carstvo.
