Леонида је био спартански краљ чувен по томе што је предводио једну малу војску грчких савезника у Бици код Термопила 480. године пре нове ере, где су Грци храбро бранили кланац кроз који је персијски цар Ксеркс намеравао да прође са својом огромном војском у освајачком походу на Грчку. На крају, Леонида и његови војници су потучени, али су грчким градовима-државама купили драгоцено време и пружили инспиративан пример не само за то шта све грчки хоплити могу да постигну у борби с нападачима, већ и за то колику су цену Грци спремни да плате да би сачували слободу од туђинске чизме.
Порекло и долазак на власт
У својој Историји Херодот описује Леонидину породичну лозу, тврдећи да она сеже двадесет генерација унатраг све до митског хероја Херакла. Леонидин отац је био спартански краљ Анаксандрид, који је и сам био син краља Леона. Анаксандрид је, међутим, имао потешкоћа са добијањем потомства зато што се испоставило да му је жена јалова. Да би заштитили краљевску лозу, спартански ефори и старци су приморали Анаксандрида да узме другу жену. Она му јесте родила сина, Клеомена, али, чудним сплетом околности, Анаксандридова прва жена је објавила да је и она трудна, па му је рођен и други син, Дориеј. Недуго затим, прва Анаксандридова жена поново је родила негде током 540-тих година пре нове ере, и то два сина, Леониду и Клеомброта, за које неки кажу да су били близанци.
Пошто је Леонида имао два старија брата, није изгледало као вероватно да ће он представљати краљевску лозу Агијада и да ће постати један од двојице спартанских краљева. Међутим, управо се десило то да је он постао краљ, а то се догодило након Дориејеве смрти током похода на Сицилију и након мистериозног самоубиства Клеомена, који није за собом оставио наследника (иначе, Клеоменово самоубиство је објашњено као последица његовог претераног опијања). Леонида се оженио Клеоменовом кћерком која се звала Горго и, када је Клеомен скончао, то је значило да Леонида постаје краљ - десило се то негде око 490. године пре нове ере.
Термопили
У време Термопилске битке, Леонида је имао преко шездесет година и морао је несумњиво бити искусан војсковођа, иако ништа не знамо о његовом претходном учинку као војсковође. Када је Ксеркс кренуо у инвазију на копнени део Грчке 480. године пре нове ере, Леонида је изабран да предводи једну малу јединицу спартанских хоплита од свега триста људи (а све су то били одабрани мушкарци са мушким наследницима) са задатком да брани Термопилски кланац и да задржава персијске снаге све док Спартанци не окупе већу војску. У то време Спартанци су били заокупљени Карнејским свечаностима и, теоретски, нису могли да иду у рат док се те свечаности не заврше. Спарта је могла да окупи до осам хиљада хоплита, али не током Карнејских свечаности. Леонидиним Спартанацима, којих је, дакле, било триста, придружили су се војници из других градова-држава, тако да је на крају формирана војска од седам хиљада људи, што је, на жалост Грка, било апсолутно недовољно да се заустави Ксерксова војска од осамдесет хиљада људи.
Термопили, 150 километара северно од Атине, били су одлично место за одбрану Грчке зато што су се ту планине спуштале ка мору, остављајући само узан пролаз дуж обале. Ипак, Ксеркс је био толико самоуверен да је Леониди послао гласника са захтевом да се Грци предају, односно да предају оружје. Лаконски одговор спартанског краља био је "molon labe", што значи "дођи и узми га сам".
Леонида се борио напред, на челу бораца, а грчки војници су наступали у својој формацији фаланге, па су на тај начин у потпуности искористили свој бољи оклоп и боље оружје и успели да огромну персијску војску задрже два дана. Међутим, када их је издао један локални пастир који је Персијанцима рекао за једну планинску стазу којом је било могуће прићи Грцима с леђа, ситуација је за браниоце постала безнадежна. Леонида је наредио већини своје војске да се повуче, а са собом је задржао само Спартанце, Теспљане и Тебанце како би пружио последњи отпор и заштитио одступницу саборцима у повлачењу.
На крају, ипак, грчки борци су изгинули до последњег човека, па се као тачно показало Аполоново пророчанство из Делфа да или мора пасти Спарта или један од њених краљева. Након битке, Ксеркс је наредио да се Леонидина глава набије на колац и постави на јавно место тако да је сви могу видети, што је био веома нечастан поступак, у супротности са свим ондашњим правилима ратовања.
Освећени Леонида
Након Леонидине погибије, краљ је постао његов син Плеистарх, али пошто је био премлад, Паусанија је вршио дужност регента. У року од годину дана након Термопилске битке, Грци су се за тај пораз осветили победама у биткама код Саламине и Платеје, а у овој другој бици грчке снаге је чак предводио Паусанија, Леонидин синовац. Ксерксова инвазија је одлучно одбијена, а они који су пали код Термопила нису заборављени. На месту битке подигнут је споменик, а на њему су, као епитаф, уписане Симонидове речи: "Ти који ово читаш, иди и реци Спартанцима - извршили смо њихове заповести и овде лежимо мртви." Такође је постављен и један камени лав у знак сећања на Леониду и његове борце. Четрдесет година након битке, мртви краљ је ископан из земље и враћен у Спарту, где су његови посмртни остаци долично сахрањени и где је у његову част направљено херојско светилиште.
У старовековној уметности, краљ Леонида је, врло вероватно, приказан у виду једног мермерног кипа са спартанског акропоља који је преживео до наших дана, а који је извајан негде између 490. и 480. године пре нове ере. Кип са крестом на шлему изгледа величанствено, а његово лице, које је у првобитном облику имало очи уграђене од посебних комада, одише суровом одлучношћу која је овог палог краља учинила легендарним.
