---
title: Arabija
author: Moros
translator: Stefan Mihajlovic
source: https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-578/arabija/
format: machine-readable-alternate
license: Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/)
updated: 2021-12-16
---

# Arabija

Аутор [Moros](https://www.worldhistory.org/user/Moros/)_
Превео [Stefan Mihajlovic](https://www.worldhistory.org/user/fesi.fesi)_

Drevni Arabljani, ili Arabes, kako su ih Heleni nazivali, bili su semitski narod. Treba imati u vidu da Arabljani nisu bili jedan narod, već pre skup manjih kraljevstava i plemena. Arabija je bila zemlja velikih neimara, kao i nomada. Oni su u drevno doba u više navrataja bili od velikog uticaja.

Arapi se po prvi put u istoriji pominju u *Bibliji* i *Tori*. Tablica naroda pominje Šebu, Dedan i Kidar. Najpoznatija je čuvena kraljica od Sabe, koja je posedovala legendarno bogatstvo i koja je posetila jednom prilikom kralja Solomona, te se pominje i u *Kuranu*. Saba se u današnje vreme poistovećuje sa antičkom Sabom, koja je svojevremeno bila vodeća sila u današnjem Jemenu. Bila je poznata po svojim veličanstvenim građevinama, urbanim centrima i prosperitetu. Pleme Kidar je poznato iz asirskih zapisa jer su plaćali Asircima danak počev od 8. v. pre n.e. a takođe se pominju i u Asurbanipalovim analima kao neprijatelji Asirije. Minejci, koji se takođe pominju u asirskim zapisima, bili su čuveni trgovci koji su kontrolisali veći deo Crvenog mora i čini se da su održavali bliske veze sa Egipćanima sa kojima su trgovali tamjanom. Karavanski grad Tejma je takođe bio čuven; spominje se u 8. v. pre n.e. kao jedan od gradova koji je Asircima plaćao danak, a takođe je bio i mesto u kojem je u svojim poznim godinama živeo vavilonski kralj Nabonid.

Među arabljanskim narodima toga doba izdvajaju se i Gerhani, iz današnjeg Bahreina, koji su, čini se, održavali trgovačke veze sa Indijom. Još jedan trgovaški narod sa severa bili su Nabatejci. Oni su živeli na teritoriji današnjeg Jordana i nasledili su Kidar kao najsnažniji politički entitet u regionu. Njihov glavni grad je bila Petra, veličanstven grad isklesan u steni, koji je danas popularna turistička destinacija. 106. god. n.e. Petra je postala jedina arabljanska provincija u okviru Rimskog carstva, i to pod imenom Arabia Petraea. Ipak, najbogatiji među svim Arabljanima bili su oni iz Hadramauta. Oni su živeli na jugu poluostrva i proizvodili su tamjan.

U vreme Rimskog carstva mnogo toga se promenilo u Arabiji. Minejci više nisu postojali, te su se i pozicije moći promenile u drevnom Jemenu. Himjar, pleme sa juga, postalo je vodeće u regionu osvojivši ceo Jemen. Na severu, još jedna arabljanska kraljica je došla na presto, Zenobija. Ona je proširila teritoriju Palmirskog carstva, čak je uspela i da pokori Egipat, a potom ju je zarobio rimski car Aurelijan. Gerha je u 4. v. n. e. postala deo Sasanidskog carstva.

#### Editorial Review

This human-authored definition has been reviewed by our editorial team before publication to ensure accuracy, reliability and adherence to academic standards in accordance with our [editorial policy](https://www.worldhistory.org/static/editorial-policy/).

## Временска линија

- **570 CE**: [Muhammad](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Muhammad/) is born in Mecca.
- **637 CE**: Aleppo is conquered by Khalid ibn al-Walid.
- **638 CE**: Arabs capture [Jerusalem](https://www.worldhistory.org/jerusalem/).

## Цитирајте овај рад

### APA
Moros. (2021, December 16). Arabija. (S. Mihajlovic, Преводилац). *World History Encyclopedia*. <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-578/arabija/>
### Chicago
Moros. "Arabija." Превео Stefan Mihajlovic. *World History Encyclopedia*, December 16, 2021. <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-578/arabija/>.
### MLA
Moros. "Arabija." Превео Stefan Mihajlovic. *World History Encyclopedia*, 16 Dec 2021, <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-578/arabija/>.

## Лиценца и ауторска права

Послао [Stefan Mihajlovic](https://www.worldhistory.org/user/fesi.fesi/ "User Page: Stefan Mihajlovic"), објављено на 16 December 2021. Молимо проверите оригинални извор(е) за информације о ауторским правима. Имајте у виду да садржај на који се овде упућује може бити под различитим лиценцним условима.