--- title: Ksenofont author: Joshua J. Mark translator: Stefan Mihajlovic source: https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-522/ksenofont/ format: machine-readable-alternate license: Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/) updated: 2022-01-27 --- # Ksenofont Аутор [Joshua J. Mark](https://www.worldhistory.org/user/JPryst/)_ Превео [Stefan Mihajlovic](https://www.worldhistory.org/user/fesi.fesi)_ Ksenofont iz Atine (430-354 p. n. e.) bio je savremenik i kolega Platonov i Sokratov student. Poznat je po svojim spisima, posebno po *Anabazi*, *Memorabiliji* i *Izvinjenju* (druga dva spisa se bave Sokratom i, pored Platonovih spisa, osnova su za ono što znamo o Sokratu) mada drevni izvori tvrde da je napisao više od četrdeset knjiga koje su bile veoma popularne (uključujući i važan spis o konjima). Njegova *Anabaza* se čita vekovima i naširoko je poštovana . Ksenofontovi opisi terena i bitaka su toliko verni da je *Anabazu* koristio Aleksandar Veliki kao terenski vodič prilikom sopstvenog pohoda na Persiju. Prema Diogenu Laertiju (oko 200 p.n.e.), > Ksenofont, sin Grilusa, državljanin Atine, bio je iz naselja Erhija; bio je čovek velike skromnosti, izuzetno zgodan. Kažu da ga je Sokrat jednom sreo u uskoj uličici, te je postavio svoj štap popreko, tako da ovaj nije mogao da prođe, upitavši ga gde se to prodaju sve neophodne potrepštine. I kada mu je Ksenofont odgovorio, Sokrat ga je onda upitao na kojem to mestu ljudi postaju dobri i čestiti. Pošto Ksenofont nije znao odgovor, Sokrat mu je kazao: "U tom slučaju, prati me i uči." Od tog trenutka nadalje, Ksenofont je bio Sokratov učenik. On je bio prva osoba koja je zapisivala razgovore koje su vodili, te ih je objavio u svom delu *Memorabilija*. Bio je i prvi čovek koji je napisao istoriju filozofa. Preneto je da je, dok je još bio njegov učenik, Ksenofont pitao Sokrata za savet treba li da se pridruži vojsci Kira Mlađeg, a Sokrat ga je poslao da postavi to pitanje Proročištu u Delfiju. Međutim, umesto da postavi direktno pitanje, Ksenofont je samo postavio pitanje kome od bogova je najbolje moliti se za uspešan kraj putovanja i bezbedan povratak. Proročište mu je odgovorilo, saopštivši mu imena takvih bogova, a Ksenofont se u skladu sa tim molio i priložio žrtve, a, kada se vratio u Atinu i rekao Sokratu šta je uradio, ovaj ga je izgrdio zbog lenjosti. Ova priča oslikava portret čoveka kakav je zabeležen i u drugim drevnim zapisima Ksenofonta. Izgleda da se svi slažu da je on bio jedinstvena kombinacija čoveka od akcije i čoveka od pera koji je izabrao praktičnost umesto apstraktne filozofije. Iako se smatra da je tokom svog života pokušavao da oponaša Sokrata, izgleda da je to činio na sebi jedinstven način. Zanimljivo je da je ovo u skladu sa svim Sokratovim učenicima, od kojih je svaki osnivao škole i živeo ponekad radikalno drugačije nego ostali, dok je svako od njih tvrdio da prenosi Sokratovu 'pravu' poruku. Ksenofont je opširno pisao o unutrašnjim pitanjima u svojoj *Ekonomiji* i definisao dužnosti supruge (održavanje kuće i podizanje dece), a brak je definisao kao "partnerstvo koje su blagosiljali bogovi". Najpoznatiji je, međutim, kao vojnik i autor *Anabaze* ('Ekspedicija' ili 'Uspinjanje'), koja predstavlja njegovu priču o persijskoj ekspediciji pod Kirom Mlađim protiv njegovog brata Artakserksa II Persijskog 401 p.n.e. Kirov cilj je bio da zbaci brata i preuzme presto. Ksenofont je služio kao plaćenik u Kirovoj vojsci i, iako su ostvarili pobedu u bici kod Kunakse, Kir je bio ubijen te su se oni našli sami na neprijateljskoj teritoriji. Spartanskog generala Klearha i Atinjanina Proksena (koji je pozvao Ksenofonta da se pridruži ekspediciji) izdali su i ubili Persijanci pod Tisafernom koji je posredovao u postizanju primirja sa njima. Ksenofont je potom izabran za jednog od novih lidera Deset hiljada. Ksenofont je, sa svojim kolegom generalom Hirisofom, pomogao da se njegovi ljudi probiju kroz neprijateljsku teritoriju, boreći se za povratak kući u Grčku protiv Persijanaca, Jermena, Halibijaca, Međana i mnogih drugih. Oni su pretrpeli gotovo neprekidne sukobe na putu kući, nedostatak namirnica, snežne oluje i stalnu pretnju izdajom od strane lokalnih vodiča kojima su bili primorani da veruju. Ovo herojsko putovanje kroz neprijateljsku teritoriju inspirisalo je bezbroj sličnih dela tokom godina i, u 20. veku, poslužilo je kao zaplet za filmove poput Ratnici (1979.) i mnoge naučnofantastične romane. [ ![Map of Persia and the March of the Ten Thousand](https://www.worldhistory.org/img/r/p/500x600/128.gif?v=1745423584) Mapa Persijskog carstva i pohoda Deset hiljada US Military Academy (Public Domain) ](https://www.worldhistory.org/image/128/map-of-persia-and-the-march-of-the-ten-thousand/ "Map of Persia and the March of the Ten Thousand")Po povratku u Grčku sa svojih Deset hiljada, Ksenofont i njegovi ljudi pridružili su se snagama spartanskog generala Tibrona, te je Ksenofont učestvovao u borbi protiv sopstvenog polisa-Atine, na strani spartanskog kralja, u bici kod Koroneje. Za ovaj zločin protiv svoje matične države proteran je iz Atine i živeo je na imanju koje su mu obezbedili Spartanci u blizini Olimpije. Ovde je sastavio Anabazu i svoja dela o Sokratu. Spekulisalo se da su njegova snažna podrška Sokratu u *Izvinjenju*, kao i njegov nežni prikaz svog bivšeg učitelja u *Memorobiliji*, dali više povoda da bude proteran iz Atine nego njegove plaćeničke aktivnosti u službi Sparte. Njegov sin, Grilus, poginuo je boreći se za Atinu u bici kod Mantine i, shodno tome, Ksenofontovo proterivanje je ukinuto i on je umro 354. p.n.e. pod nepoznatim okolnostima, ili u Atini, ili u Korintu. #### Editorial Review This human-authored definition has been reviewed by our editorial team before publication to ensure accuracy, reliability and adherence to academic standards in accordance with our [editorial policy](https://www.worldhistory.org/static/editorial-policy/). ## Библиографија - [Kaufmann, W. *Philosophic Classics.* Prentice Hall College Div, 1996.](https://www.worldhistory.org/books/0132344939/) - [Laertius, Diogenes & Miller, J. & Mensch, P. *Lives of the Eminent Philosophers.* Oxford University Press, 2018.](https://www.worldhistory.org/books/0190862173/) - [Mautner, T. *The Penguin Dictionary of Philosophy.* Penguin (Non-Classics), 2005.](https://www.worldhistory.org/books/0141018402/) - [Xenophon & Bysshe, E. & Makridis, O. *Conversations with Socrates.* Barnes & Noble Books, 2005.](https://www.worldhistory.org/books/1589880757/) - [Xenophon (translated by Robin Waterfield). *The Expedition of Cyrus.* Oxford University Press, USA, 2009.](https://www.worldhistory.org/books/0199555982/) - [Xenophon. *The March Up Country.* University of Michigan Press, 2010.](https://www.worldhistory.org/books/0472060953/) ## О аутору Џошуа Џ. Марк је суоснивач Енциклопедије светске историје и руководилац је њеног сектора за производњу садржаја. Претходно је био професор на Марист Колеџу у савезној држави Њујорк где је предавао историју, филозофију, књижевност и вештину писања. Много је пропутовао и живео је у Грчкој и Немачкој. - [Linkedin Profile](https://www.linkedin.com/pub/joshua-j-mark/38/614/339) ## Временска линија - **430 BCE - c. 354 BCE**: Life of [Xenophon](https://www.worldhistory.org/xenophon/) of [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/). - **c. 403 BCE - 401 BCE**: [Xenophon](https://www.worldhistory.org/xenophon/) is a disciple of [Socrates](https://www.worldhistory.org/socrates/). - **401 BCE**: Retreat from [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/) of [Xenophon](https://www.worldhistory.org/xenophon/) and the ten thousand mercenaries. - **401 BCE - 399 BCE**: March of the Ten Thousand from Cunaxa to [Pergamum](https://www.worldhistory.org/pergamon/). - **400 BCE**: Remains of [Cyrus](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Cyrus/) the Younger's Persian army arrive in [Trapezus](https://www.worldhistory.org/Trapezus/). - **399 BCE**: Trial and [death](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Death/) of the philosopher [Socrates](https://www.worldhistory.org/socrates/), who taught in the court of the [Agora](https://www.worldhistory.org/agora/). - **c. 398 BCE**: [Xenophon](https://www.worldhistory.org/xenophon/) works as mercenary for [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/). - **c. 371 BCE**: Composition of [Xenophon](https://www.worldhistory.org/xenophon/)'s memorabilia. - **370 BCE**: Composition of [Xenophon](https://www.worldhistory.org/xenophon/)'s Anabasis. - **c. 354 BCE**: [Xenophon](https://www.worldhistory.org/xenophon/) dies at [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/). ## Спољни линкови - [The Anabasis](http://books.google.co.uk/books?id=IhQOAAAAYAAJ) - [In Our Time, Xenophon](https://www.bbc.co.uk/programmes/b011cffd) ## Цитирајте овај рад ### APA Mark, J. J. (2022, January 27). Ksenofont. (S. Mihajlovic, Преводилац). *World History Encyclopedia*. ### Chicago Mark, Joshua J.. "Ksenofont." Превео Stefan Mihajlovic. *World History Encyclopedia*, January 27, 2022. . ### MLA Mark, Joshua J.. "Ksenofont." Превео Stefan Mihajlovic. *World History Encyclopedia*, 27 Jan 2022, . ## Лиценца и ауторска права Послао [Stefan Mihajlovic](https://www.worldhistory.org/user/fesi.fesi/ "User Page: Stefan Mihajlovic"), објављено на 27 January 2022. Молимо проверите оригинални извор(е) за информације о ауторским правима. Имајте у виду да садржај на који се овде упућује може бити под различитим лиценцним условима.