--- title: Ugarit author: Justin King translator: Stefan Mihajlovic source: https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-361/ugarit/ format: machine-readable-alternate license: Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/) updated: 2022-03-28 --- # Ugarit Аутор [Justin King](https://www.worldhistory.org/user/Kinjja/)_ Превео [Stefan Mihajlovic](https://www.worldhistory.org/user/fesi.fesi)_ Ugarit je bio važna morska luka u severnom Levantu. Iako nikada nije bio svetska sila, Ugarit je bio ključni ekonomski centar na drevnom Bliskom istoku, koji je služio kao veliko trgovačko središte između Egipta i velikih sila bronzanog doba Male Azije i Mesopotamije. Iako je Ugarit bio naseljen skoro neprekidno još od neolitskog perioda (oko 6500 p.n.e.), tek oko 1900. godine p.n.e. Ugarit počinje da se etablira kao glavni centar trgovine. Lista kraljeva Ugarita (CTU 1.113) i razni ugaritski epovi ukazuju na dolazak polunomadskog naroda iz Mesopotamije poznatog kao Amoriti, negde u ovom periodu. Iako Ugarit nije bio velika vojna ili politička sila, bio je važan ekonomski centar koji je služio kao most između Egipta, Male Azije i Mesopotamije. Njegov uspeh je bio vezan za velike sile drevnog Bliskog istoka, kao što su Mari, Egipat i na kraju Hetitsko carstvo. Egipat i Hetitsko carstvo bili su od presudnog značaja za uspeh i prosperitet Ugarita. Tokom prosperiteta i stabilnosti Novog kraljevstva Egipta (od 16. do 11. veka p.n.e.), Ugarit je procvetao i dostigao svoje zlatno doba. Čini se da je većina epova, koji bi se prenosili oralno, prvi put zapisana za vreme vladavine Nikmadua II (1350 – 1315. p.n.e.). Uprkos tome što je postao vazal Hetita sredinom 14. veka p.n.e. i učestvovao u bici kod Kadeša protiv Ramzesa II, Ugarit je uglavnom održavao prijateljske veze sa Egiptom. Značaj Ugarita ukorenjen je, ne u njegovoj vojnoj moći, nego u političkom i ekonomskom pragamatizmu. Geografski gledano, Ugarit je bio savršeno smešten da služi kao trgovinski centar između Egipta, Mesopotamije i Kipra. Pragmatizam mu je omogućio da iskoristi ovu situaciju. Najranije zabeleženi sporazum, pronađen u Ugaritu, između Ugarita i Amura (današnji Liban), savršeno ilustruje ovaj pragmatizam. Posle vojnog sukoba oko kontrole nad tampon zonom koju je Ugarit izgubio, sačinjen je sporazum gde se od Ugarita tražilo da plati Amuru skromnu sumu od 5.000 srebrnih šekela. Amur je pristao da pruži vojnu pomoć Ugaritu, ali začudo, sporazum nije bio recipročan. Mala isplata, plus jednostranost vojnog sporazuma, jasno stavlja do znanja da ovo nije bio vazal koji odaje počast, već nacija koja obezbeđuje skup mir, umesto još skupljeg rata. Kada su Hetiti učinili Ugarit svojim vazalom u 14. veku p.n.e, njegov pragmatizam je napregnut do krajnjih granica, a kako je moć Hetita opadala, tako je i lojalnost Ugarita. Hetitskim trgovcima su pružali poseban tretman, a Hetitskom carstvu vojnu i finansijsku pomoć. Ipak, nisu oklevali da iskoriste trenutke slabosti među Hetitima i prošire svoju sferu uticaja. Nažalost, zbog kombinovanog pritiska konstantnog urušavanja dvorske ekonomije usled ruralizacije ugaritskih sela i migracije Naroda sa mora sa zapada, Ugarit i carstvo njihovih gospodara, Hetita, pali su sredinom 12. veka p.n.e. [ ![Map of Phoenicia](https://www.worldhistory.org/img/r/p/500x600/122.png?v=1772565546) Mapa Fenikije Wikipedia user Kordas, based on Alvaro's work (CC BY-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/122/map-of-phoenicia/ "Map of Phoenicia")### Otkriće i dešifrovanje ugaritskog jezika 1928\. godine, jedan zemljoradnik je slučajno otkrio grobnicu dok je radio na svom polju. Nakon što se pročulo za ovo otkriće, *Service des Antiquites en Syrie et au Liban* (Služba za antikvitete Sirije i Libana) poslala je ekspediciju da ovo otkriće prouči. Iako su pronađene brojne posude i sudovi, malo toga obećavajućeg je zapravo sadržano bilo u grobnici. Međutim, dok su radili na toj lokaciji, francuskim arheolozima je pažnju privukla lokalna legenda o jednoj veštačkoj humci. Ispostavilo se da je to tel koji je sada poznat kao Ras Šamra. Posle samo pet dana kopanja na telu, prva tablica sa klinastim pismom iskopana je 1929. Ova tablica je bila na akadskom jeziku, što teško da je bilo neočekivano otkriće, pošto su akadske tablice otkrivene širom Levanta i u Egiptu (npr. pisma iz Amarne). Ona je bila slična pismima iz Amarne i dovela je do toga da naučnici tekst datiraju u vreme Amarne (14. vek p.n.e.), ali se to pokazalo kao netačna teorija posle naknadnih arheoloških i epigrafskih analiza. Ova akadska slova su omogućila relativno brzu identifikaciju lokacije kao Ugarit (grad poznat iz egipatske i hetitske literature) do 1935, samo sedam godina nakon prvobitnog pronalaska gorbnice. Osim tekstova na akadskom, bilo je i mnoštvo drugih na nepoznatom jeziku. Ovaj jezik je pisan klinastim pismom, ali je [pismo](https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-72/pismo/) brzo identifikovano kao alfabetsko, a ne, kako se očekivačo, logo-silabičko (znaci koji predstavljaju slogove, a ne slova) pismo poput onog koje su koristili Akađani. Otkriće akadskih i huritskih tekstova napisanih ovim novim alfabetom pomoglo je da se ubrza dešifrovanje ovog jezika; i do 1931. godine, samo tri godine nakon što je otkriven prvi tekst, predložen je prvi pun skup fonetske vrednosti pisma, mada je ovaj predlog imao samo 28 slova, a ne tačnih 30. To je omogućilo identifikaciju ugaritskog kao severozapadnog semtitskog jezika, svrstavljajući ga u istu jezičku porodicu sa hebrejskim, feničanskim i aramejskim. Naknadna velika iskopavanja u Ras Šamri započela su početkom pedesetih godina i završila se 1976. godine. 1977. iskopavanja su počela na susednom telu Ras Ibn Hani, predgrađu Ugarita. Na obe lokacije pronađen je ogroman broj tekstova. ### Pregled tekstova Ugarita Svi tekstovi pronađeni u Ugaritu potiču iz kasnog bronzanog doba (oko 1550 – 1200 p.n.e.). Trenutno je osam različitih jezika atestirano u tekstovima iz Ugarita: sumerski, akadski, hetitski, luvijski, huritski, egipatski, kiparsko-minojski i ugaritski. Dok je u Ugaritu korišćeno pet karakterističnih sistema pisanja, dva najčešća su sumero-akadsko logo-silabičko i ugaritsko pismo. Prvi je korišćen za pisanje sumerskog, akadskog, hetitskog i huritskog jezika, a drugi za pisanje ugaritskog, huritskog i u manjoj meri akadskog. Među mnoštvom tekstova pronađenih u Ugaritu nalaze se brojni bilingvalni i trilingvalni tekstovi. Uprkos tome što čine manji deo korpusa, najpoznatiji od ugarskih tekstova su mitski poetski tekstovi, kao što je *Balov ciklus*, zbog onoga što su otkrili u vezi sa hebrejskom Biblijom. Među tekstovima nađenim u Ugaritu nalaze se tipični drevni bliskoistočni tekstovi kao što su *Ep o Gilgamešu* i mesopotamska *Priča o potopu*. Takođe, otkriven je i veliki broj tekstova jedinstvenih za Ugarit. Zbog svoje dužine od približno 2350 redova i relativne očuvanosti šest tablica, najvažniji tekst koji je nađen u Ugaritu bio je *Balov ciklus* (CTU 1.1-6). #### Editorial Review This human-authored definition has been reviewed by our editorial team before publication to ensure accuracy, reliability and adherence to academic standards in accordance with our [editorial policy](https://www.worldhistory.org/static/editorial-policy/). ## Библиографија - Bodreuil, P. and Dennis Pardee. "A Manual of Ugaritic." *Linguistic Studies in Ancient West Semitic*, 3. Winnona Lake, IN: Eisenbrauns, 2009. - [Gibson, J.C. *Canaanite Myths and Legends.* T&T Clark Int'l, 1978.](https://www.worldhistory.org/books/0567080897/) - Pardee, D. "The Ba'lu Myth (1.86)." *Context of Scripture, Volume 1: Canonical Compositions from the Biblical World*, Edited by William W. Hallo and K. Lawson Younger, pp. Leiden: Brill. - [Schniedewind, W.M. *A Primer on Ugaritic.* Cambridge University Press, 2007.](https://www.worldhistory.org/books/0521704936/) ## О аутору Justin's primary interests are all things Hebrew Bible, literary methods of interpretation, the Ancient Near Eastern context of the Hebrew Bible, the Dead Sea Scrolls, Temple Judaism, and Hellenistic Judaism. ## Временска линија - **c. 6000 BCE**: First fortified settlement at [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/). - **c. 1600 BCE - c. 1200 BCE**: [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/) has close ties with [Egypt](https://www.worldhistory.org/egypt/) and [Cyprus](https://www.worldhistory.org/cyprus/). - **c. 1450 BCE - 1200 BCE**: The [city](https://www.worldhistory.org/city/) of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/) flourishes. - **c. 1400 BCE**: Ugaritic [alphabet](https://www.worldhistory.org/alphabet/) of 30 letters is invented. - **c. 1350 BCE**: Treaty between Niqmaddu II of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/) and Aziru of Amurru. - **c. 1350 BCE - c. 1315 BCE**: Reign of Niqmaddu II of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/). - **c. 1340 BCE - 1300 BCE**: [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/) comes under [Hittite](https://www.worldhistory.org/hittite/) control. - **c. 1315 BCE - c. 1313 BCE**: Reign of Aarhalbu of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/). - **c. 1313 BCE - c. 1260 BCE**: Reign of Niqmepa of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/). - **c. 1260 BCE - c. 1235 BCE**: Reign of Ammistamru II of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/). - **c. 1235 BCE - c. 1222 BCE**: Reign of Ibiranu of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/). - **c. 1222 BCE - c. 1215 BCE**: Reign of Niqmaddu III of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/). - **c. 1215 BCE - c. 1185 BCE**: Reign of Ammurapi of [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/). - **c. 1190 BCE**: [Ugarit](https://www.worldhistory.org/ugarit/) is destroyed by the [Sea Peoples](https://www.worldhistory.org/Sea_Peoples/). ## Спољни линкови - [Ugarit | Essay | The Metropolitan Museum of Art | Heilbrunn Timeline of Art History](https://www.metmuseum.org/toah/hd/ugar/hd_ugar.htm) ## Цитирајте овај рад ### APA King, J. (2022, March 28). Ugarit. (S. Mihajlovic, Преводилац). *World History Encyclopedia*. ### Chicago King, Justin. "Ugarit." Превео Stefan Mihajlovic. *World History Encyclopedia*, March 28, 2022. . ### MLA King, Justin. "Ugarit." Превео Stefan Mihajlovic. *World History Encyclopedia*, 28 Mar 2022, . ## Лиценца и ауторска права Послао [Stefan Mihajlovic](https://www.worldhistory.org/user/fesi.fesi/ "User Page: Stefan Mihajlovic"), објављено на 28 March 2022. Молимо проверите оригинални извор(е) за информације о ауторским правима. Имајте у виду да садржај на који се овде упућује може бити под различитим лиценцним условима.