Крез

Definicija

Joshua J. Mark
po , u prevodu Goran Petrović
objavljeno na 02 September 2009
translations icon
Dostupan na drugim jezicima: engleski jezik
Map of Lydia (by Roke, CC BY-SA)
Карта Лидије
Roke (CC BY-SA)

Крез је био краљ Лидије, земље на западу Мале Азије (која одговара данашњој Турској), у периоду од 560. до 547. године п.н.е. и био је толико богат да је стари израз „богат као Крез“ настао у вези са њим. Његово је богатство, како се каже, потекло од песка реке Пактол у којој је легендарни краљ Мида прао руке да би се ослободио „Мидиног додира“ (којим је све што би додирнуо претварао у злато), те је тако поступајући, према легенди, речни песак учинио пуним злата. За Лидијце се каже да су били први у Малој Азији који су, или током Крезове владавине или непосредно пре тога, ковали новац од злата и сребра и управо је Крез финансирао изградњу великог Артемидиног храма у Ефесу, једног од Седам чуда старог света. Иако неки тврде да је Крез у великој мери био легендарна личност, његов потпис на постољу једног од стубова у Артемидином храму (који је сада изложен у Британском музеју) јесте доказ тога да је он био стваран историјски краљ који је владао из града Сарда.

УПРАВО ЈЕ КРЕЗ ФИНАНСИРАО ИЗГРАДЊУ ВЕЛИКОГ АРТЕМИДИНОГ ХРАМА У ЕФЕСУ, ЈЕДНОГ ОД СЕДАМ СВЕТСКИХ ЧУДА.

Иако Креза, између осталих, помињу Ксенофонт и Ктезије, две најчувеније приче с њим у вези потичу из Херодотове Историје (1.29–45 и 1.85–89). Прва има везе са великим атинским законодавцем Солоном Мудрим. Солон је путовао кроз целу Анадолију и све до Египта, па је напокон стигао до Крезове палате у Сарду. Крез је био пресрећан што има једног тако знаменитог посетиоца, па је био нестрпљив да се похвали својим богатим ризницама и, након што их је Солон прегледао, Крез га је упитао кога од свих људи које је срео на својим путовањима сматра најсрећнијим. Солон је одговорио: „Тела Атињанина.“ Узнемирен због тога што Солон није поменуо њега, Крез упита зашто Тела. Солон је одговорио да је Тел проживео добар и срећан живот, да има дивну породицу и да је славно погинуо у боју борећи се за Атину. Признајући да је ово добар живот и надајући се да ће бити барем на другом месту, Крез затим упита Солона кога другог сматра најсрећнијим од свих људи које је срео на својим путовањима. Солон је одговорио:

„Браћу Клеоба и Битона из Арга“ и објаснио је зашто, поново примећујући добро проживљен живот и добру смрт. Крез, сада разгневљен, узвикну: „Атињанине, нисам ли ја најсрећнији човек на свету? Зар ти мене уопште не рачунаш у срећне?“ Солон мирно одговори: „Искрено, никога не рачунам срећним до часа његове смрти, јер нико не може да зна шта му у будућности богови спремају. Онај који обједини највише предности и задржи их до дана своје смрти, а онда умре спокојно, само тај човек, господару, по мом мишљењу има право да се зове срећним. Али у свакој ствари нам ваља добро обратити пажњу на крај; јер често Бог људима да зрачак среће, а онда их баци у пропаст.“

Крез пусти Солона да оде из палате, сматрајући његов мудрачки углед прецењеним, али ће ускоро, кроз догађаје испричане у Херодотовој другој причи, спознати истинитост онога што је Солон рекао. Прва несрећа која је задесила Креза јесте то што је изгубио сина Атиса, који је погинуо ловећи једног дивљег вепра на Мизијском Олимпу (и, иронично, од руке човека кога је Крез у лов послао изричито ради тога да се стара о Атисовој безбедности). Крез је за сином жалио две године све док до њега није стигла узбуњујућа вест о јачању Персијанаца под Киром, па је одлучио да је боље да их заустави пре неголи касније.

Tholos of Delphi
Толос у Делфима
Kufoleto (CC BY-SA)

Послао је своје људе у велико пророчиште у Делфима како би сазнао да ли треба да иде у рат против Персијског царства и из пророчишта су му поручили: „Ако Крез крене у рат, уништиће једно велико царство“. Задовољан овим одговором, Крез је склопио неопходне савезе и обавио припреме, па је војску извео на реку Халис да би се сукобио са Персијанцима (при чему му је Талес из Милета, инжењер у његовој војсци, помогао да пређе реку тиме што је скренуо њен ток). Битка код Птерије (код града који се налазио у близини реке Халис) била је нерешена, па се Крез вратио у Сард где је војска распуштена због долазеће зиме. Крез је очекивао да и Кир уради исто, као што је био обичај, али је, уместо тога, Кир наредио напад, измасакрирао Крезову коњицу на бојишту тако што је за своју коњицу употребио једногрбе камиле (чији је мирис плашио лидијске коње) и заробио Креза. Након што је Сард пао, Крезова жена је извршила самоубиство, а Креза су у ланцима довукли пред Кира.

Због тога што се Крез усудио да дигне војску на Персијско царство, Кир је наредио да га живог спале заједно са четрнаест младих лидијских племића. Кад је Крез видео како му се пламен на ломачи приближава, завапио је Аполону да га спаси, па се изненада са неба сручила киша и угасила ватру. Крез је спасен од тога да жив изгори, али је и даље био заробљеник персијског цара, па је, сетивши се речи Солона Мудрог, узвикнуо: „О, Солоне, Солоне, Солоне!“ Кир је питао преводиоца шта та реч значи, па му је Крез испричао причу о Солоновој посети, о томе како се нико не може сматрати срећним све до смрти и још како га је на странпутицу навело пророчиште у Делфима, из кога му је поручено да ће, ако крене у рат против Кира, „уништити једно велико царство“, а овде је то уништено „велико царство“ било његово, а не Кирово.

Lydian Gold Stater
Лидијски златни статер
Mark Cartwright (CC BY-NC-SA)

Кир је толико био дирнут овом причом да је наредио да Креза ослободе и послао га у Делфе да затражи одговор од бога на питање зашто га је пророчиште обмануло. Стигао је одговор да је пророчиште дало истинито пророчанство – Крез, заправо, и јесте уништио једно велико царство – и није бог крив ако је човек погрешно протумачио његове речи. Кир се сажалио над Крезом, па га је, према неким изворима, задржао као мудрог саветника. Ову позитивну причу о Крезовом крају оспоравају многи научници, како старовековни тако и савремени. Према другим причама, бог Аполон је, након пада Сарда, однео Креза и његову породицу, па су сви они живели срећно до краја живота. Већина савремених научника и историчара сматра да је Крез умро на ломачи, али да се древним људима из IV века п.н.е. није допадао овакав завршетак живота једнога тако богатог и моћног краља. Прича о Крезу је Грцима служила као поучна прича о охолости и представљала је упозорење да човек не треба да изазива божански гнев тврдећи да је најсрећнија особа на свету.

Ukloni oglase

Reklama

O prevodioca

Goran Petrović
Српски сам преводилац и истраживач у области хуманистичких наука. Занимају ме књижевност, језици, култура и историја и волим да преводим. Поред српског и енглеског језика, говорим и грчки.

O autoru

Joshua J. Mark
Frilens pisac i bivši vanredni profesor filozofije na Marist koledžu u Njujorku, Džošua Džej Mark je živeo u Grčkoj i Nemačkoj i proputovao Egipat. Predavao je istoriju, pisanje, književnost i filozofiju na fakultetu.

Citiraju ovaj rad

APA Stil

Mark, J. J. (2009, September 02). Крез [Croesus]. (G. Petrović, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto iz https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-323/

Čikago Stil

Mark, Joshua J.. "Крез." Preveo Goran Petrović. World History Encyclopedia. Poslednja izmenjena September 02, 2009. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-323/.

MLA Stil

Mark, Joshua J.. "Крез." Preveo Goran Petrović. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 02 Sep 2009. Veb. 15 May 2022.