--- title: Хомер author: James Lloyd translator: Goran Petrović source: https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-225/ format: machine-readable-alternate license: Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/) updated: 2022-03-11 --- # Хомер Аутор [James Lloyd](https://www.worldhistory.org/user/jtl203/)_ Превео [Goran Petrović](https://www.worldhistory.org/user/goranpetrovi)_ Хомер (око 750. године п.н.е) је можда највећи од свих епских песника и његов легендарни статус је био чврсто успостављен до времена класичне Атине. Он је саставио (није написао, јер су епови створени и преношени усмено, а записани су тек много касније) два велика дела – *Илијаду* и *Одисеју*; и друга дела су приписавана Хомеру, али чак и у античка времена довођено је у питање ко је њихов аутор. Заједно са Хесиодом, Хомер представља огроман извор информација за старе Грке о њиховим боговима. Хомер је најстарији песник у западној култури чија су дела преживела неокрњена. ### *Илијада* *Илијада* се састоји из 15693 хексаметра (стиха) и подељена је у 24 књиге које одговарају сваком слову грчког алфабета – од алфе до омеге – систем који је установљен већ до Херодотовог времена. *Илијада* прати [Ахил](https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-10354/)ов гнев („Срџбу ми, богињо, певај Ахилеја...“ 1.1) и покрива 51 дан у току десете и последње године Тројанског рата. Еп се зове по граду Троји, који је познат још и као Илиј. Скраћени приказ укључује: дугачак каталог бродовља грчких нападачких снага, Патроклову смрт и опис тога како га односе близанци Хипнос и Танатос (Сан и Смрт), опис Ахиловог штита, помирење Ахила са Пријамом (можда једна од најдирљивијих сцена у западној књижевности), и неколико издвојених сцена двобоја међу грчким херојима, а најчувенији такав двобој је онај између Ахила и Хектора. У свим овим догађајима, интервенције грчких богова, нарочито Атине на страни Грка и Аполона на страни Тројанаца, играју важну улогу у исходу свих људских поступака током рата. [ ![The Blinding of Polyphemus](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/3356.jpg?v=1767848284) Ослепљивање Полифема Carole Raddato (CC BY-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/3356/the-blinding-of-polyphemus/ "The Blinding of Polyphemus")### *Одисеја* *Одисеја* се састоји из 12109 хексаметара и такође је подељена у 24 дела, као и *Илијада*. Док су теме *Илијаде* рат и срџба, радња *Одисеје* се дешава након што су Ахајци, како Хомер назива Грке, победили у Тројанском рату. *Одисеја* описује *nostos* (путовање) грчког хероја Одисеја (протагониста по коме еп носи назив) и невоље са којима се он суочава на путу кући из Троје док га на том путу саплићу интервенције богова, а нарочито Посејдона.. Кратки приказ укључује Одисејеве чувене сусрете са Сиренама и са киклопом Полифемом, као и убиство просаца његове жене Пенелопе, које Одисеј извршава када се врати на Итаку. За разлику од Хесиода који у својим делима помиње своју породицу и живот, то није случај код Хомера, и пошто се верује да је писменост почела негде око 700. године п.н.е, постоје различити каснији хеленистички па чак и римски описи његовог живота (а такође постоји и Надметање Хомера и Хесиода). Због тога што су Хомерова дела састављена у архаичном облику јонског грчког те због тога што се у *Илијади* види познавање географије Мале Азије, може бити да има истине у тврдњама да је место Хомеровог рођења била Смирна, Хиос или Иос. ### Један Хомер? Одувек се расправљало о Хомеровој „личности“ – за многа места се тврди да је баш оно његово родно место. Чак се расправља и о томе да ли је или није иста особа написала два велика дела о којима је реч: људи старог века су оне који су тако мислили звали *chorizontes* – сепаратисти. Неки чак сумњају да једна особа стоји иза ових дела и то доводи до „хомерског питања“, до идеје да су епови компилација слојева уроланих у једну причу, што би могло да објасни недоследности у наративу и употребу формулаичног језика. Према овој школи мишљења, ове епове су највероватније у епизодама певали рапсоди. Ову идеју је први заговарао Ф. А. Вулф у свом делу из 1795. године под насловом *Prolegomena ad Homerum*. Међутим, то да ли је Хомер „она“, „он“ или „они“ не умањује величанственост *Илијаде* и *Одисеје*, а то се може видети по чињеници да су ова два епа до нас дошла у континуираној традицији. Епови су најпре сакупљени, организовани и уређени под Атињанином Пизистратом, али грчки текст који имамо остао је од таквих александријских научника као што су Зенодот, Аристофан Византинац и Аристарх, и од њихових коментара на те текстове. Прва штампана издања Хомера изашла су 1488. године у Фиренци, а уредио их је Халкондил Атињанин. Хомеров опус је био веома утицајан на грчку културу, а сцене из његових дела појављују се на грчким скулптурама, на грчкој грнчарији и у грчким трагедијама и комедијама. Он се изучавао као део грчког образовања, а легенде из његовог опуса ће извршити утицај на хеленистичку културу, и још много даље, тако да Хомерово трајно завештање јесте у томе што се његова дела проучавају до дана данашњег. #### Editorial Review This human-authored definition has been reviewed by our editorial team before publication to ensure accuracy, reliability and adherence to academic standards in accordance with our [editorial policy](https://www.worldhistory.org/static/editorial-policy/). ## Библиографија - [Graziosi, B. *Inventing Homer.* Cambridge University Press, 2002, 98-101.](https://www.worldhistory.org/books/0521809665/) - [Herodotus. *The Landmark Herodotus.* Anchor Books, 2009, 2.53..](https://www.worldhistory.org/books/1400031141/) - Heubeck, A. ; West, Stephanie; Hainsworth, J. B. "Commentary on Homer's Odyssey." *Oxford: Oxford University Press.*, ISBN 0-19-814047-9, p. 3. ## О аутору Џејмсова главна област истраживања је старогрчка музика, али гаји опште интересовање за митологију, религију, те уметност и археологију. Иако отворено истиче да је филхелен, Џејмс ипак барем крајичком ока гледа ка Римљанима. - [Facebook Profile](https://www.facebook.com/jan.vandercrabben@ancient.eu) ## Временска линија - **1750 BCE - 1300 BCE**: [Troy](https://www.worldhistory.org/troy/) VI - probable Troy of [Homer](https://www.worldhistory.org/homer/)'s [Iliad](https://www.worldhistory.org/iliad/). [City](https://www.worldhistory.org/city/) at its zenith. - **c. 800 BCE - c. 700 BCE**: [Homer](https://www.worldhistory.org/homer/) of [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) writes his *[Iliad](https://www.worldhistory.org/iliad/)* and *[Odyssey](https://www.worldhistory.org/Odyssey/)*. ## Спољни линкови - [A map of Odysseus's journey](http://blog.oup.com/2014/06/map-odysseus-journey/) - [Welcome to the Chicago Homer](http://digital.library.northwestern.edu/homer/) - [The science behind the myth: Homer's "Odyssey" - Matt Kaplan](http://ed.ted.com/lessons/the-science-behind-the-myth-homer-s-odyssey-matt-kaplan) - [Everything you need to know to read Homer's "Odyssey" - Jill Dash](https://ed.ted.com/lessons/everything-you-need-to-know-to-read-homer-s-odyssey-jill-dash) - [episode 9: Glittering Bronze Men](http://literatureandhistory.com/index.php/episode-009-glittering-bronze-men) - [episode 10: Homer's Gods](http://literatureandhistory.com/index.php/episode-010-homer-s-gods) - [episode 11: Who Was Homer?](http://literatureandhistory.com/index.php/episode-011-who-was-homer) - [episode 12: Kleos and Nostos](http://literatureandhistory.com/index.php/episode-012-kleos-and-nostos) - [episode 13: His Mind Teeming](http://literatureandhistory.com/index.php/episode-13-his-mind-teeming) - [episode 14: The Autumn Leaves](http://literatureandhistory.com/index.php/episode-14-the-autumn-leaves) - [In Our Time, The Iliad](https://www.bbc.co.uk/programmes/b0bh5x1y) - [Who was Homer? | British Museum](https://www.britishmuseum.org/blog/who-was-homer) ## Цитирајте овај рад ### APA Lloyd, J. (2021, December 10). Хомер. (G. Petrović, Преводилац). *World History Encyclopedia*. ### Chicago Lloyd, James. "Хомер." Превео Goran Petrović. *World History Encyclopedia*, December 10, 2021. . ### MLA Lloyd, James. "Хомер." Превео Goran Petrović. *World History Encyclopedia*, 10 Dec 2021, . ## Лиценца и ауторска права Послао [Goran Petrović](https://www.worldhistory.org/user/goranpetrovi/ "User Page: Goran Petrović"), објављено на 10 December 2021. Молимо проверите оригинални извор(е) за информације о ауторским правима. Имајте у виду да садржај на који се овде упућује може бити под различитим лиценцним условима.