---
title: Стара Грчка
author: Joshua J. Mark
translator: Goran Petrović
source: https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-119/
format: machine-readable-alternate
license: Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/)
updated: 2026-04-13
---

# Стара Грчка

Аутор [Joshua J. Mark](https://www.worldhistory.org/user/JPryst/)_
Превео [Goran Petrović](https://www.worldhistory.org/user/goranpetrovi)_

Грчка је земља у југоисточној Европи, на грчком позната као *Hellas* или *Ellada*, и састоји се из копненог дела и острвског архипелага. Стара Грчка је колевка западне филозофије (Сократ, Платон и Аристотел), књижевности ([Хомер](https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-225/) и Хесиод), математике (Питагора и Еуклид), историје (Херодот), драме (Софокле, Еурипид и Аристофан), Олимпијских игара и демократије.

Појам космоса састављеног од атома је по први пут предложен у Грчкој, а предложили су га Леукип и Демокрит. Процес данашњег научног метода уведен је захваљујући раду Талеса из Милета и оних који су ишли његовим стопама. Латински алфабет такође потиче из старе Грчке, с обзиром на то да је уведен током феничанске колонизације у осмом веку пре нове ере, док је пионирски рад у физици и инжењерству дело Архимеда из грчке колоније Сиракузе, међу осталима.

Копнени део Грчке је велико полуострво окружено са три стране Средоземним морем (које се грана на Јонско море на западу и на Егејско море на истоку). Делови Грчке су још и острва позната као Киклади и Додеканези (укључујући Родос), јонска острва (укључујући Крф), острво Крит, као и јужно полуострво познато као Пелопонез.

Географија Грчке је у великој мери утицала на њену културу у том смислу што се њен народ, имајући мало природних ресурса и будући окружен водом, на крају окренуо мору и у њему потражио средства за живот. Планине покривају осамдесет процената Грчке, а кроз њен каменит рељеф протичу само мале реке, што све у свему пружа слабе услове за пољопривреду. Сходно томе, у ранијем периоду своје историје стари Грци су колонизовали суседна острва и основали насеља дуж обале Анадолије (такође познате и као Мала Азија, данашња Турска). Грци су као народ постали вешти морепловци који су, поседујући обиље грађевинског материјала у виду камена, као и велику вештину, изградили нека од највелелепнијих здања у старом веку.

### Етимологија назива *Hellas*

Назив *Hellas* потиче од Хелена, сина Деукалиона и Пире који играју значајну улогу у Овидијевој причи о Великом потопу у његовим *Метаморфозама*. Митски Деукалион (син титана Прометеја који је човечанству донео ватру) био је спасилац људске врсте од Великог потопа, на исти начин на који је Ноје приказан у библијској верзији или Утнапиштим у месопотамској. Деукалион и Пира поново насељавају земљу након што се вода повуче тако што бацају камење које се претвара у људе, а први бачени камен се претвара у Хелена. Супротно популарном мишљењу, Хелас и Елада немају никакве везе са Хеленом (Јеленом) Тројанском из Хомерове *Илијаде*. Овидије, међутим, није сковао овај назив. У првој књизи своје *Историје* Тукидид пише:

> Склон сам томе да верујем да то само име није још било дато целој земљи и да заправо није ни постојало пре времена Хелена, Деукалионовог сина; различита племена, од којих је племе Пелазга било најраширеније, давала су своја имена различитим окрузима. Али кад су Хелен и његови синови постали моћни у Фтиотиди, њихову помоћ су тражили други градови, и они који су са њима били повезани почели су да се зову Хелени, иако је много времена прошло док то име није преовладало у читавој земљи. О томе Хомер даје најбољи доказ; јер он, иако је живео много после Тројанског рата, нигде то име не користи колективно, већ га ограничава на [Ахил](https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-10354/)ове следбенике из Фтиотиде, који су били први Хелени; када говори о читавој војсци, назива их Данајци, Аргивци или Ахајци.

[ ![Minoan Bull Leaping](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/396.jpg?v=1775473814) Минојски бик скаче Mark Cartwright (CC BY-NC-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/396/minoan-bull-leaping/ "Minoan Bull Leaping")### Рана историја старе Грчке

Историја старе Грчке се најлакше разуме када се подели на временске периоде. Ова област је била насељена и започето је у њој са пољопривредом већ у старијем каменом добу, о чему сведоче налази у пећинама Петралона и Франхти (ове две насеобине спадају међу најстарије насеобине на свету). Млађе камено доба (отприлике од 6000. до 2900. године пре нове ере) карактеришу трајна насеља (првенствено у северној Грчкој), припитомљавање животиња и даљи развој пољопривреде. Археолошки налази у северној Грчкој (у Тесалији, Македонији и Сесклу, међу осталим местима) говоре у прилог миграције из Анадолије, с обзиром на то да керамичке шоље, посуде и фигуре које су пронађене тамо имају сличности са налазима из млађег каменог доба у Анадолији. Ови насељеници су превасходно били земљорадници, пошто је северна Грчка била погоднија за пољопривреду него било који други део Грчке, и они су живели у једноспратним кућама са кровом од дрвета и размазане глине.

Кикладска цивилизација (отприлике од 3200. до 1100. г.п.н.е) цветала је на острвима Егејског мора (укључујући Делос, Наксос и Парос) и пружа најраније доказе о континуираном животу људи у том региону. Током кикладског периода, куће и храмови су грађени од природног камена, а људи су живели од рибарства и трговине. Овај период се обично дели у три фазе: рани кикладски, средњи кикладски и позни кикладски, уз постојан развој у уметности и архитектури. Потоње две фазе се поклапају и на крају се спајају са Минојском цивилизацијом, те разлике између ових периода постају неуочљиве.

[ ![Cycladic Figurine c. 2400 BCE](https://www.worldhistory.org/img/r/p/500x600/913.jpg?v=1768801865) Кикладска фигурина (негде око 2400. г.п.н.е) Mary Harrsch (Photographed at the Getty Villa, Malibu) (CC BY-NC-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/913/cycladic-figurine-c-2400-bce/ "Cycladic Figurine c. 2400 BCE")Минојска цивилизација (2700-1500 г.п.н.е) се развила на острву Криту и брзо је постала највећа поморска сила у региону. Термин "минојски" сковао је археолог Сер Артур Еванс, који је 1900. године открио минојску палату у Кнососу и назвао ту културу по древном краљу Миноју. Није познато како је тај народ звао самога себе. Минојска цивилизација је цветала, као што се чини да је цветала и Кикладска цивилизација, много пре прихваћених савремених датума који обележавају њено постојање, а вероватно пре 6000. године пре нове ере.

Минојци су развили систем писања познат као линеарно А писмо (које још увек није дешифровано) и остварили су пробоје у области бродоградње, грађевинарства, керамичког грнчарства, уметности, науке и ратовања. Краља Миноја старовековни историчари (међу којима је и Тукидид) наводе као првог човека који је формирао морнарицу, помоћу које је колонизовао, или освојио, Кикладе. Археолошки и геолошки докази на Криту указују на то да је ова цивилизација пропала због претераног коришћења земље, што је довело до дефорестације, иако се традиционално прихвата теза да су их освојили Микењани. Ерупција вулкана на оближњем острву Тери (данашњем Санторинију) између 1650. и 1550. године пре нове ере, као и цунами који је уследио, прихватају се као крајњи узрок минојске пропасти. Острво Крит је потопљено, а градови и села су уништена. Овај догађај се често наводи као Платонова инспирација за стварање мита о Атлантиди (овај мит је описан у Платоновим дијалозима *Критија* и *Тимај*).

### Микењани и њихови богови

Микенска цивилизација (приближно од 1900. до 1100. г.п.н.е) обично се сматра почетком грчке културе, иако не знамо скоро ништа о Микењанима осим онога што се може установити на основу археолошких доказа и на основу Хомеровог описа њиховог рата са Тројом из *Илијаде*. Њима се приписује оснивање грчке културе захваљујући превасходно њиховим архитектонским пробојима, њиховом изуму система писања (познатог као линеарно Б писмо, што је рани облик грчког писма изведен из минојског линеарног А писма), и њиховом установљењу, или унапређењу, верских обреда. Чини се да су на Микењане много утицали Минојци са Крита у смислу обожавања богиња земље и богова неба, који су временом постали грчки пантеон класичног периода.

[ ![Death Mask of Agamemnon](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/1235.jpg?v=1777741158) Агамемнонова погребна маска Xuan Che (CC BY) ](https://www.worldhistory.org/image/1235/death-mask-of-agamemnon/ "Death Mask of Agamemnon")Грчка митологија је пружала чврсту парадигму стварања космоса, света и људи. Рани митови казују како у почетку није било ничега осим хаоса у виду бескрајних вода. Из овог хаоса појавила се богиња Еуринома која је раздвојила воду и ваздух и почела свој стваралачки плес са змијом Офионом. Из њиховог плеса постала је целокупна творевина и Еуринома је првобитно била велика мајка богиња и творац свега постојећег.

До Хесиодовог и Хомеровог времена (осми век пре нове ере), ова прича се променила у познатији мит који се тиче титана, Зевсовог рата против њих и рођења богова Олимпљана са Зевсом као њиховим челником. Ова промена указује на прелазак са матријархалне религије на патријархалну парадигму. Који год модел да је слеђен, међутим, богови су се, очито, редовно мешали са смртницима који су их поштовали и код којих су они имали значајну улогу у свакодневном животу. Пре доласка Римљана, једини пут на копненом делу Грчке који није био кравља стаза био је Свети пут који је ишао од града Атине до светог града Елеусине, колевке елеусинских мистерија које су славиле богињу Деметру и њену кћерку Персефону.

[ ![Greater Propylaea of Eleusis](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/3507.jpg?v=1764496985) Велики пропилеји Елеусине Carole Raddato (CC BY-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/3507/greater-propylaea-of-eleusis/ "Greater Propylaea of Eleusis")До 1100. године пре нове ере, отприлике до времена колапса бронзаног доба, велики микенски градови југозападне Грчке су напуштени и, како неки тврде, њихова цивилизација је уништена под налетом дорских Грка. Археолошки докази не пружају поуздане информације о томе шта је довело до пропасти Микењана. Будући да не постоје никакви писани трагови о овом периоду (или тек треба да буду ископани), може се само спекулисати о узроцима. Таблице са линеарним Б писмом које су до сада пронађене садрже само спискове робе која је размењена у трговини или која се држи у залихама. Изгледа да је јасно, међутим, да је, након онога што се назива Грчким мрачним добом (приближно од 1100. до 800. године пре нове ере, које се тако зове због одсуства писаних извора), у току била грчка колонизација великих делова Мале Азије и острва која окружују копнени део Грчке, као и то да је у овим крајевима почео да се дешава значајан развој културе. Почевши од негде 585. године пре нове ере, први грчки филозоф, Талес из Милета, бавио се на обали Мале Азије нечим што се данас препознаје као научно испитивање, те ће област јонских колонија учинити велике пробоје на пољу грчке филозофије и математике.

### Од архајског до класичног периода

За архајски период (800-500. године п.н.е) је карактеристично увођење република уместо монархија (која је, у случају Атине, гравитирала према демократској власти) организованих као појединачних градова-држава или *полиса*, увођење закона (Драконове реформе у Атини), оснивање великих Панатенејских свечаности, настанак препознатљиве грчке грнчарије и настанак првог новца кованог у острвском краљевству Егини. Ово је, дакле, била увертира за процват класичног периода старе Грчке, за који се каже да је трајао од 500. до 400. године пре нове ере, или још прецизније од 480. до 323. године пре нове ере, од грчке победе у Бици код Саламине до смрти Александра Великог. Било је то Златно доба Атине, када је Перикле покренуо изградњу Акропоља и изговорио своју чувену беседу у част војника који су пали бранећи Грчку у Бици код Маратона 490. године пре нове ере. Грчка је током овог периода достигла висине у готово свакој области људског знања и тада су активни били велики мислиоци и уметници античког доба (Фидија, Платон и Аристофан су само три таква имена међу многима). Леонида је са својих триста Спартанаца погинуо у Термопилском кланцу, а исте те године (480. пре нове ере), Темистокле је победио супериорну персијску поморску флоту код Саламине, што је на крају довело до коначног пораза Персијанаца у Бици код Платеје 479. године пре нове ере.

Демократија (дословно *Demos* = народ и *Kratos* = владавина, дакле владавина народа) је успостављена у Атини, дозвољавајући свим мушким грађанима старијим од двадесет година право гласа у влади. Пресократски филозофи, идући Талесовим корацима, покренули су нешто што ће постати научни метод у истраживању природних појава. Људи као што су Анаксимандар, Анаксимен, Питагора, Демокрит, Ксенофан и Хераклит напустили су теистички модел космоса и тежили су да открију основни, први узрок живота и космоса.

Њихови наследници, међу којима су били Еуклид и Архимед, наставили су да унапређују грчку науку и филозофску делатност, те су затим успоставили математику као озбиљну дисциплину. Пример Сократа и писана дела Платона и Аристотела након Сократа утичу на западну културу и друштво већ дуже од две хиљаде година. У овом периоду се такође десио напредак у архитектури и уметности, где је тенденција била од идеализма ка реализму. Чувена дела грчког вајарства као што су мермерне скулптуре из Партенона и Дискоболос (бацач диска) датирају из овог периода и отелотворавају интересовање уметника за приказивање људских емоција, лепоте и постигнућа на реалистичан начин, па чак и кад су ти квалитети представљени у делима која приказују бесмртнике.

[ ![The Parthenon](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/943.jpg?v=1775880330) Партенон Andrew Griffith (CC BY-NC-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/943/the-parthenon/ "The Parthenon")Сви ови пробоји у култури били су могући због успона Атине након победе над Персијанцима 480. године пре нове ере. Мир и благостање који су уследили након персијског пораза омогућили су финансије и стабилност за културни процват. [Атина](https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-488/) је постала суперсила свог времена и, имајући најмоћнију морнарицу, могла је да тражи данак од других градова-држава и да им намеће своје жеље. Атина је формирала Делски савез, одбрамбени савез чији је циљ званично био да се Персијанци одврате од даљих непријатељских поступака.

Град-држава Спарта, међутим, сумњала јe у искреност Атине, па је формирала сопствени савез за одбрану од непријатеља, Пелопонески савез (тако је назван по пелопонеској регији где су се налазиле Спарта и друге чланице). Градови-државе који су стали на страну Спарте све више су Атину видели као силеџију и тиранина, док су они градови који су стали на страну Атине гледали на Спарту и њене савезнике са растућим неповерењем. Напетост између ове две стране на крају је букнула, развивши се у нешто што је данас познато као Пелопонески ратови. Први сукоб (отприлике од 460. до 445. г.п.н.е) завршио се примирјем и наставком просперитета за обе стране, док је на крају другог (431-404. г.п.н.е) Атина остала у рушевинама, а Спарта, као победник, у банкроту након свога отегнутог рата са Тебом.

Овај период се углавном назива позним класичним периодом (отприлике од 400. до 330. г.п.н.е). Политички вакуум који је настао након пада ова два града попунио је Филип II Македонски (382-336 г.п.н.е) након што је победио снаге Атине и њених савезника у Бици код Херонеје 338. године пре нове ере. Филип је ујединио грчке градове-државе под македонском влашћу, па је, након атентата на њега 336. године пре нове ере, његов син Александар дошао на престо.

### Александар Велики и долазак Римљана

Александар Велики (356-323. г.п.н.е) је наставио планове свог оца за велики напад на Персију као дело одмазде за персијски напад на Грчку из 480. године пре нове ере. Пошто је имао скоро целу Грчку под контролом, поприлично велику и снажну стајаћу војску и пуну ризницу, Александар није морао да губи време са савезницима нити да се са било ким консултује у вези са својим плановима за инвазију, па је повео своју војску у Египат, преко Мале Азије, кроз Персију и напокон у Индију. С обзиром на то да му је у младости учитељ био Платонов велики ученик Аристотел, Александар ће, кроз своја освајања, расејати идеале грчке цивилизације, па ће, на тај начин, пренети грчку уметност, филозофију, културу и језик у сваку област са којом ће доћи у додир.

[ ![Alexander the Great [Profile View]](https://www.worldhistory.org/img/r/p/500x600/1047.jpg?v=1750706345) Александар Велики (приказ из профила) Egisto Sani (CC BY-NC-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/1047/alexander-the-great-profile-view/ "Alexander the Great [Profile View]")Године 323. пре нове ере, Александар је умро, па је његово огромно царство подељено између четворице његових генерала. Овим је започето оно што је међу историчарима сада познато као Хеленистички период (323-31 г.п.н.е), током којег су грчка мисао и култура постале доминантне у различитим областима под утицајем његових генерала. Након ратова Дијадоха ("наследника", како су Александрови наследници названи), Антигон I је основао династију Антигонида у Грчкој, коју је касније изгубио. Повратио ју је, до 276. године пре нове ере, његов унук, Антигон II Гоната, који је владао Грчком из своје палате у Македонији.

Римска република је током овог времена постајала све више умешана у дешавања у Грчкој и она је, 168. године пре нове ере, победила Македонију у Бици код Пидне. Након овог датума, Грчка је постепено све више потпадала под утицај Рима. Године 146. пре нове ере, ова регија је означена као римски протекторат, а Римљани су почели да имитирају грчку моду, филозофију и, донекле, сензибилитете. Године 31. пре нове ере, Октавијан Цезар је анектирао Грчку као римску провинцију након своје победе над Марком Антонијем и Клеопатром у Бици код Акција. Октавијан је постао Август Цезар, а Грчка део Римског царства.

#### Editorial Review

This human-authored definition has been reviewed by our editorial team before publication to ensure accuracy, reliability and adherence to academic standards in accordance with our [editorial policy](https://www.worldhistory.org/static/editorial-policy/).

## Библиографија

- [Brendan Nagle, D. *The Ancient World.* Pearson, 2009.](https://www.worldhistory.org/books/0205637442/)
- [Durant, W. *Caesar and Christ.* Simon and Schuster, 1972.](https://www.worldhistory.org/books/B000TK5PNI/)
- [Durant, W. *The Life of Greece.* Simon & Schuster, 2011.](https://www.worldhistory.org/books/B004ZZS4YA/)
- Graves, R. *The Greek Myths.* Penguin, NY, 1993
- [The Internet Classics Archive | The History of Herodotus by Herodotus](http://classics.mit.edu/Herodotus/history.html "The Internet Classics Archive | The History of Herodotus by Herodotus"), accessed 1 Dec 2016.
- [Thucydides Book I](http://www.fordham.edu/halsall/ancient/thuc-hellenes.asp "Thucydides Book I"), accessed 1 Dec 2016.
- [Waterfield, R. *The First Philosophers.* Oxford University Press, USA, 2009.](https://www.worldhistory.org/books/019953909X/)

## О аутору

Џошуа Џ. Марк је суоснивач Енциклопедије светске историје и руководилац је њеног сектора за производњу садржаја. Претходно је био професор на Марист Колеџу у савезној држави Њујорк где је предавао историју, филозофију, књижевност и вештину писања. Много је пропутовао и живео је у Грчкој и Немачкој.
- [Linkedin Profile](https://www.linkedin.com/pub/joshua-j-mark/38/614/339)

## Временска линија

- **c. 6000 BCE - 2900 BCE**: [Neolithic Age](https://www.worldhistory.org/Neolithic/) settlements in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/), beginning of [agriculture](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Agriculture/).
- **c. 3200 BCE - 1100 BCE**: The Cycladic [Civilization](https://www.worldhistory.org/civilization/) in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **2300 BCE**: [Bronze](https://www.worldhistory.org/disambiguation/bronze/) is used in the [Aegean](https://www.worldhistory.org/aegean/).
- **2200 BCE - 1500 BCE**: The [Minoan Civilization](https://www.worldhistory.org/Minoan_Civilization/) flourishes on [Crete](https://www.worldhistory.org/crete/), [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/). King Minos establishes the first navy in the region.
- **2000 BCE**: Early Greeks settle the [Peloponnese](https://www.worldhistory.org/Peloponnese/).
- **2000 BCE - 1450 BCE**: [Minoan civilization](https://www.worldhistory.org/Minoan_Civilization/) in [Crete](https://www.worldhistory.org/crete/) and the [Aegean](https://www.worldhistory.org/aegean/).
- **1900 BCE - 1100 BCE**: [Mycenaean civilization](https://www.worldhistory.org/Mycenaean_Civilization/) in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) and the [Aegean](https://www.worldhistory.org/aegean/).
- **1650 BCE - 1550 BCE**: Eruption of [Thera](https://www.worldhistory.org/thera/) and consequent tidal waves, destruction of [Akrotiri](https://www.worldhistory.org/thera/) and other [Aegean](https://www.worldhistory.org/aegean/) centres.
- **c. 1100 BCE**: Greeks implement use of individual tombs and graves.
- **1100 BCE**: Dorian peoples occupy [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **c. 1000 BCE**: The first distinctive [Greek pottery](https://www.worldhistory.org/Greek_Pottery/) is produced, the Proto-geometric style.
- **c. 900 BCE**: [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/) is founded.
- **c. 900 BCE**: The Geometric style of [Greek pottery](https://www.worldhistory.org/Greek_Pottery/) is first produced.
- **c. 800 BCE - c. 700 BCE**: [Homer](https://www.worldhistory.org/homer/) of [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) writes his *[Iliad](https://www.worldhistory.org/iliad/)* and *[Odyssey](https://www.worldhistory.org/Odyssey/)*.
- **800 BCE - 500 BCE**: [Greek colonization](https://www.worldhistory.org/Greek_Colonization/) of the [Mediterranean](https://www.worldhistory.org/disambiguation/mediterranean/) and Black Sea.
- **c. 800 BCE - 500 BCE**: [Archaic period](https://www.worldhistory.org/Archaic_Period/) of [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **c. 740 BCE - c. 433 BCE**: [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) [poleis](https://www.worldhistory.org/Polis/) or [city](https://www.worldhistory.org/city/)-states establish colonies in [Magna Graecia](https://www.worldhistory.org/Magna_Graecia/).
- **733 BCE**: [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/) founds the colony of [Syracuse](https://www.worldhistory.org/syracuse/) in [Sicily](https://www.worldhistory.org/sicily/).
- **683 BCE - 682 BCE**: List of annual archons at [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) begins.
- **c. 660 BCE**: Pheidon is tyrant in [Argos](https://www.worldhistory.org/argos/).
- **c. 657 BCE - 585 BCE**: The Kypselidai are tyrants of [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/).
- **c. 650 BCE**: [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/) crushes Messenian revolt.
- **650 BCE**: Earliest large scale [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) marble [sculpture](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Sculpture/).
- **650 BCE - 600 BCE**: Age of [law](https://www.worldhistory.org/disambiguation/law/)-givers in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **c. 625 BCE**: [Black-figure pottery](https://www.worldhistory.org/Black_Figure_Pottery/) created in [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/).
- **c. 625 BCE - 600 BCE**: The orientalizing style of [Greek pottery](https://www.worldhistory.org/Greek_Pottery/) becomes popular in [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/).
- **594 BCE - 593 BCE**: In [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) the archon [Solon](https://www.worldhistory.org/solon/) lays the foundations for democracy.
- **580 BCE - 376 BCE**: [Carthage](https://www.worldhistory.org/carthage/) and [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) fight for dominance in [Sicily](https://www.worldhistory.org/sicily/).
- **c. 560 BCE**: [Pisistratos](https://www.worldhistory.org/Pisistratus/) becomes tyrant in [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) for the first time.
- **c. 550 BCE - c. 366 BCE**: [Peloponnesian League](https://www.worldhistory.org/Peloponnesian_League/) alliance between [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/), [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/), Elis and [Tegea](https://www.worldhistory.org/Tegea/) which establishes Spartan hegemony over the [Peloponnese](https://www.worldhistory.org/Peloponnese/).
- **546 BCE - 545 BCE**: Persian [conquest](https://www.worldhistory.org/warfare/) of Ionian [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) [city](https://www.worldhistory.org/city/)-states.
- **539 BCE**: [Etruscan](https://www.worldhistory.org/Etruscan_Civilization/) & Carthaginian alliance expels the Greeks from Corsica.
- **535 BCE - 522 BCE**: [Polycrates](https://www.worldhistory.org/Polycrates/) rules as tyrant of [Samos](https://www.worldhistory.org/samos/).
- **530 BCE**: The Andokides Painter invents [red-figure pottery](https://www.worldhistory.org/Red-Figure_Pottery/).
- **c. 530 BCE**: [Red-figure pottery](https://www.worldhistory.org/Red-Figure_Pottery/) style takes precedent over black-figure.
- **c. 525 BCE - c. 456 BCE**: Life of [Greek tragedy](https://www.worldhistory.org/Greek_Tragedy/) poet [Aeschylus](https://www.worldhistory.org/Aeschylus/).
- **522 BCE**: [Darius I](https://www.worldhistory.org/Darius_I/) ([Darius the Great](https://www.worldhistory.org/Darius_I/)) succeeds to the throne of [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/) after the [death](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Death/) of [Cambyses II](https://www.worldhistory.org/Cambyses_II/).
- **514 BCE**: Fall of the Peisistratid tyranny in [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/).
- **514 BCE**: The tyrant of [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) Hipparchos is killed by Harmodios and Aristogeiton - the 'tyrannicides'.
- **c. 508 BCE**: Reforms by [Cleisthenes](https://www.worldhistory.org/Cleisthenes/) establishes democracy in [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/).
- **499 BCE - 493 BCE**: Ionian [cities](https://www.worldhistory.org/city/) rebel against Persian rule.
- **c. 498 BCE**: Ionians and [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) allies invade and burn [Sardis](https://www.worldhistory.org/sardis/) (capital of [Lydia](https://www.worldhistory.org/lydia/)).
- **c. 497 BCE - c. 454 BCE**: [Alexander](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Alexander/) I reigns as king of [Macedon](https://www.worldhistory.org/macedon/).
- **c. 495 BCE**: Birth of [Pericles](https://www.worldhistory.org/pericles/).
- **492 BCE**: [Darius I](https://www.worldhistory.org/Darius_I/) of [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/) invades [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **11 Sep 490 BCE**: A combined force of [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) hoplites defeat the Persians at [Marathon](https://www.worldhistory.org/marathon/).
- **487 BCE - 486 BCE**: Archons begin to be appointed by lot in [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/).
- **486 BCE**: [Xerxes](https://www.worldhistory.org/Xerxes_I/) succeeds to the throne of [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/) after the [death](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Death/) of [Darius I](https://www.worldhistory.org/Darius_I/).
- **c. 484 BCE - 407 BCE**: Life of [Greek tragedy](https://www.worldhistory.org/Greek_Tragedy/) poet [Euripides](https://www.worldhistory.org/Euripides/).
- **c. 483 BCE**: [Themistocles](https://www.worldhistory.org/Themistocles/) persuades the Athenians to significantly expand their fleet, which saves them at [Salamis](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Salamis/) and becomes their source of power.
- **480 BCE - 323 BCE**: The Classical Period in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **Jul 480 BCE**: [Xerxes I](https://www.worldhistory.org/Xerxes_I/) makes extensive preparations to invade mainland [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) by building depots, canals and a boat bridge across the Hellespont.
- **Aug 480 BCE**: The indecisive [battle](https://www.worldhistory.org/disambiguation/battle/) of Artemision between the [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) and Persian fleets of [Xerxes I](https://www.worldhistory.org/Xerxes_I/). The Greeks withdraw to [Salamis](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Salamis/).
- **Aug 480 BCE**: [Battle of Thermopylae](https://www.worldhistory.org/thermopylae/). 300 Spartans under King [Leonidas](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Leonidas/) and other [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) allies hold back the Persians led by [Xerxes I](https://www.worldhistory.org/Xerxes_I/) for three days but are defeated.
- **Sep 480 BCE**: [Battle of Salamis](https://www.worldhistory.org/Battle_of_Salamis/) where the [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) naval fleet led by [Themistocles](https://www.worldhistory.org/Themistocles/) defeats the invading armada of [Xerxes I](https://www.worldhistory.org/Xerxes_I/) of [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/).
- **479 BCE**: [Xerxes](https://www.worldhistory.org/Xerxes_I/)' Persian forces are defeated by [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) forces at [Plataea](https://www.worldhistory.org/Plataea/) effectively ending [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/)'s imperial ambitions in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **479 BCE - 432 CE**: The period of [Thucydides](https://www.worldhistory.org/Thucydides/)' Pentecontaetia in ancient [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **478 BCE**: [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/) withdraws from alliance against [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/).
- **478 BCE - 404 BCE**: The [Delian League](https://www.worldhistory.org/Delian_League/) in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/), led by [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/).
- **c. 469 BCE - 399 BCE**: Life of [Socrates](https://www.worldhistory.org/socrates/).
- **c. 462 BCE - 458 BCE**: [Pericles](https://www.worldhistory.org/pericles/) introduces democratic institutions in [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/).
- **460 BCE - 445 BCE**: First [Peloponnesian War](https://www.worldhistory.org/Peloponnesian_War/).
- **c. 460 BCE - c. 380 BCE**: Life of [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) comic poet [Aristophanes](https://www.worldhistory.org/Aristophanes/).
- **c. 460 BCE - c. 320 CE**: Period of full and direct citizen democracy in [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/).
- **457 BCE**: Hegemony of [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) over central [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **451 BCE**: Thirty years peace between [Argos](https://www.worldhistory.org/argos/) and [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/).
- **c. 451 BCE - c. 403 CE**: Life of Athenian statesman and general [Alcibiades](https://www.worldhistory.org/Alcibiades/).
- **c. 449 BCE**: Peace is agreed on by [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) and [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/), sometimes referred to as the [Peace of Callias](https://www.worldhistory.org/Peace_of_Callias/).
- **c. 449 BCE**: Ionian [cities](https://www.worldhistory.org/city/) become independent from [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/) under the [Peace of Callias](https://www.worldhistory.org/Peace_of_Callias/).
- **449 BCE - 448 BCE**: Peace between [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) and [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/).
- **447 BCE - 432 BCE**: The construction of the [Parthenon](https://www.worldhistory.org/parthenon/) in [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) by the architects Iktinos and Kallikrates under the direction of [Phidias](https://www.worldhistory.org/Phidias/).
- **446 BCE - 445 BCE**: Thirty years peace between [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) and Peloponnesians.
- **431 BCE - 404 BCE**: The 2nd [Peloponnesian War](https://www.worldhistory.org/Peloponnesian_War/) between [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) and [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/) (the [Delian League](https://www.worldhistory.org/Delian_League/) and the [Peloponnesian League](https://www.worldhistory.org/Peloponnesian_League/)) which involved all of [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **c. 430 BCE - 415 BCE**: The *Histories* of [Herodotus](https://www.worldhistory.org/herodotus/) is published. The work is divided into nine chapters, each dedicated to one of the [Muses](https://www.worldhistory.org/muse/).
- **427 BCE - 347 BCE**: Life of [Plato](https://www.worldhistory.org/plato/).
- **421 BCE**: Peace of [Nicias](https://www.worldhistory.org/Nicias/), a truce between the Delian and Peloponnesian Leagues.
- **420 BCE**: Democritos develops an atomic theory of matter.
- **412 BCE**: [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/) allies with [Persia](https://www.worldhistory.org/Persia/).
- **404 BCE**: End of the [Peloponnesian war](https://www.worldhistory.org/Peloponnesian_War/), [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) defeated By [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/) at Aigospotamoi, Rule of [the Thirty Tyrants](https://www.worldhistory.org/The_Thirty_Tyrants/) in Athens.
- **400 BCE**: [Pepper](https://www.worldhistory.org/Pepper/) is known in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **400 BCE - 330 BCE**: The Late Classical Period in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **399 BCE**: Trial and [death](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Death/) of the philosopher [Socrates](https://www.worldhistory.org/socrates/), who taught in the court of the [Agora](https://www.worldhistory.org/agora/).
- **c. 398 BCE - c. 380 BCE**: [Plato](https://www.worldhistory.org/plato/) travels in [Egypt](https://www.worldhistory.org/egypt/), [Cyrene](https://www.worldhistory.org/cyrene/), [Italy](https://www.worldhistory.org/italy/), [Syracuse](https://www.worldhistory.org/syracuse/) and [Sicily](https://www.worldhistory.org/sicily/).
- **395 BCE - 386 BCE**: The Corinthian Wars between [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/) and an alliance of [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/), [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/), [Argos](https://www.worldhistory.org/argos/), Boeotia and [Thebes](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Thebes/).
- **384 BCE - 322 BCE**: Life of [Aristotle](https://www.worldhistory.org/aristotle/).
- **c. 384 BCE - 322 CE**: Life of Athenian statesman [Demosthenes](https://www.worldhistory.org/Demosthenes/).
- **380 BCE**: [Plato](https://www.worldhistory.org/plato/) founds his Academy outside of [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/).
- **371 BCE**: [Thebes](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Thebes/), led by [Epaminondas](https://www.worldhistory.org/Epaminondas/), defeats [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/) in the [Battle of Leuctra](https://www.worldhistory.org/Battle_of_Leuctra/).
- **371 BCE - 362 BCE**: [Thebes](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Thebes/) is the dominant [city-state](https://www.worldhistory.org/Polis/) in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **359 BCE - 336 BCE**: Reign of [Philip II of Macedon](https://www.worldhistory.org/Philip_II_of_Macedon/).
- **356 BCE**: Third [Social War](https://www.worldhistory.org/Social_War/) in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **21 Jul 356 BCE - 11 Jun 323 BCE**: Life of [Alexander the Great](https://www.worldhistory.org/Alexander_the_Great/).
- **350 BCE**: The [Scythians](https://www.worldhistory.org/Scythians/) have absorbed a lot of [Greek culture](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Greek_Culture/); [Scythian](https://www.worldhistory.org/Scythians/) artefacts show [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/)-style depictions.
- **347 BCE**: [Plato](https://www.worldhistory.org/plato/) dies at his Academy.
- **343 BCE**: King [Philip II of Macedon](https://www.worldhistory.org/Philip_II_of_Macedon/) summons [Aristotle](https://www.worldhistory.org/aristotle/) to tutor his young son [Alexander](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Alexander/) (later 'The Great').
- **336 BCE - 323 BCE**: Reign of [Alexander the Great](https://www.worldhistory.org/Alexander_the_Great/).
- **May 334 BCE**: [Alexander the Great](https://www.worldhistory.org/Alexander_the_Great/) invades the Persian [Achaemenid Empire](https://www.worldhistory.org/Achaemenid_Empire/).
- **331 BCE**: [Egypt](https://www.worldhistory.org/egypt/) is conquered by [Alexander the Great](https://www.worldhistory.org/Alexander_the_Great/) without resistance.
- **323 BCE - 31 BCE**: [Hellenistic](https://www.worldhistory.org/Hellenic_World/) [civilization](https://www.worldhistory.org/civilization/) in [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/), the [Mediterranean](https://www.worldhistory.org/disambiguation/mediterranean/) and Asia.
- **323 BCE - 31 BCE**: The [Hellenistic](https://www.worldhistory.org/Hellenic_World/) Age. [Greek](https://www.worldhistory.org/disambiguation/greek/) thought and [culture](https://www.worldhistory.org/disambiguation/culture/) infuses with indigenous people.
- **320 BCE**: Last recorded examples of Attic [Red-Figure Pottery](https://www.worldhistory.org/Red-Figure_Pottery/).
- **310 BCE**: Assassination of [Roxanne](https://www.worldhistory.org/Roxanne/) and [Alexander](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Alexander/) IV, wife and son of [Alexander the Great](https://www.worldhistory.org/Alexander_the_Great/).
- **c. 280 BCE**: Founding of the [Achaean League](https://www.worldhistory.org/Achaean_League/) in the [Peloponnese](https://www.worldhistory.org/Peloponnese/) of [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **c. 270 BCE**: [Aristarchus of Samos](https://www.worldhistory.org/Aristarchus_of_Samos/) proposes a heliocentric world view.
- **168 BCE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) defeats [Macedon](https://www.worldhistory.org/macedon/) at [Battle of Pydna](https://www.worldhistory.org/Battle_of_Pydna/).
- **146 BCE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) sacks [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/) and dissolves the [Achaean league](https://www.worldhistory.org/Achaean_League/). [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) is ruled by Rome.
- **146 BCE**: [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) influence over [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) begins to rise.
- **140 BCE**: [Venus](https://www.worldhistory.org/venus/) of Milo is completed.
- **88 BCE - 63 BCE**: Mithridates of Pontus fights three wars to free [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) from [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/).
- **86 BCE**: The [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) general [Sulla](https://www.worldhistory.org/sulla/) sacks [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/) and the port of [Piraeus](https://www.worldhistory.org/Piraeus/).
- **31 BCE**: [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/) absorbed into [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **42 CE - 62 CE**: [Paul the Apostle](https://www.worldhistory.org/Paul_the_Apostle/) goes on missionary journeys across [Asia Minor](https://www.worldhistory.org/Asia_Minor/), [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/), and [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/).
- **c. 50 CE - c. 60 CE**: Establishment of various Christian communities in the Eastern [Mediterranean](https://www.worldhistory.org/disambiguation/mediterranean/), [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/), [Egypt](https://www.worldhistory.org/egypt/), and at least the [city](https://www.worldhistory.org/city/) of [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/).
- **257 CE - 263 CE**: The [Goths](https://www.worldhistory.org/Goths/) raid [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/).
- **267 CE**: The [Goths](https://www.worldhistory.org/Goths/) sack [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/), [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/), [Sparta](https://www.worldhistory.org/sparta/), and [Argos](https://www.worldhistory.org/argos/).

## Спољни линкови

- [The Greek-Canadian archaeological excavations at Argilos](http://www.argilos.net)
- [HISTORY OF IDEAS - Ancient Greece](https://ed.ted.com/on/ryuZjq92)
- [Introduction to Hellas - Ancient Greek Society](https://ed.ted.com/on/kTTe9ocM)
- [A day in the life of an ancient Athenian - Robert Garland](https://ed.ted.com/lessons/a-day-in-the-life-of-an-ancient-athenian-robert-garland)
- [The Internet Classics Archive](http://classics.mit.edu/Browse/browse-Aristotle.html)
- [33 Ancient Greece Facts You Won't Find In History Textbooks](https://allthatsinteresting.com/ancient-greece-facts)
- [The History of Herodotus by Herodotus](http://classics.mit.edu/Herodotus/history.html)
- [Conflict & War - Ancient Greek Society](https://ed.ted.com/on/evZTeXCo)
- [Women & The Family - Ancient Greek Society 08](https://ed.ted.com/on/GqsNsQ92)
- [Ancient Greek Warriors](http://www.ancientmilitary.com/greek-warriors.htm)
- [THEOI GREEK MYTHOLOGY](https://www.theoi.com/)
- [Internet History Sourcebooks](http://www.fordham.edu/halsall/ancient/thuc-hellenes.asp)
- [The History of the Peloponnesian War by Thucydides](http://classics.mit.edu/Thucydides/pelopwar.html)
- [Internet History Sourcebooks](http://www.fordham.edu/halsall/ancient/xenophon-anabasis.asp)
- [Plutarch - The Internet Classics Archive](http://classics.mit.edu/Browse/index-Plutarch.html)
- [The Iliad - The Internet Classics Archive](http://classics.mit.edu/Homer/iliad.html)
- [The Odyssey - The Internet Classics Archive](http://classics.mit.edu/Homer/odyssey.html)
- [The Theogony of Hesiod](http://www.sacred-texts.com/cla/hesiod/theogony.htm)
- [Hesiod: Works and Days](http://www.sacred-texts.com/cla/hesiod/works.htm)
- [Ancient Greece](https://ancient-greece.org/)

## Цитирајте овај рад

### APA
Mark, J. J. (2026, April 13). Стара Грчка. (G. Petrović, Преводилац). *World History Encyclopedia*. <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-119/>
### Chicago
Mark, Joshua J.. "Стара Грчка." Превео Goran Petrović. *World History Encyclopedia*, April 13, 2026. <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-119/>.
### MLA
Mark, Joshua J.. "Стара Грчка." Превео Goran Petrović. *World History Encyclopedia*, 13 Apr 2026, <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-119/>.

## Лиценца и ауторска права

Послао [Goran Petrović](https://www.worldhistory.org/user/goranpetrovi/ "User Page: Goran Petrović"), објављено на 13 April 2026. Молимо проверите оригинални извор(е) за информације о ауторским правима. Имајте у виду да садржај на који се овде упућује може бити под различитим лиценцним условима.