--- title: Klinasto pismo author: Joshua J. Mark translator: Stefan Mihajlovic source: https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-105/klinasto-pismo/ format: machine-readable-alternate license: Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/) updated: 2026-03-20 --- # Klinasto pismo Аутор [Joshua J. Mark](https://www.worldhistory.org/user/JPryst/)_ Превео [Stefan Mihajlovic](https://www.worldhistory.org/user/fesi.fesi)_ Klinasto [pismo](https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-72/pismo/) je sistem pisanja koji su prvi razvili drevni Sumeri u Mesopotamiji oko 3500-3000. p.n.e. Smatra se najznačajnijim među mnogim kulturnim dostignućima Sumera, i posebno sumerskog grada Uruka , gde se klinasto pismo prvi put javilo oko 3200. p.n.e. Ime potiče od latinske reči *cuneus*, zbog stila pisanja koji podseća na klin. U klinastom pismu, pažljivo uobličeno sredstvo pisanja, poznato kao stilus, bivalo je utisnuto u meku glinu da bi se proizveli oblici nalik klinu koji predstavljaju reči-znakove (piktografe) i, kasnije, fonograme ili 'reči-koncepte' (bliže savremenom razumevanju 'reči'). Sve velike mesopotamske civilizacije koristile su klinasto pismo dok ono nije napušteno u korist alfabetskog pisma oko 100. p.n.e, uključujući: - Sumere - Akađane - Vavilonce - Elamite - Hate - Hetite - Asirce - Hurite Otkriće i dešifrovanje drevnih mesopotamskih glinenih tablica krajem 19. veka potpuno je promenilo razumevanje ljudske istorije. Pre njihovog otkrića, Biblija je smatrana najstarijom i najautentičnijom knjigom na svetu. Briljantni naučnik i prevodilac, Džordž Smit (1840-1876.), promenio je razumevanje istorije svojim prevodom *Epa o Gilgamešu* 1872. godine. Ovaj prevod je omogućio da se protumače i druge glinene tablice koje su poništile tradicionalno razumevanje biblijske verzije istorije i prokrčile put da naučna, objektivna istraživanja istorije, napreduju. [ ![Cuneiform Writing](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/93.jpg?v=1777775540) Zapis na klinastom pismu Jan van der Crabben (CC BY-NC-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/93/cuneiform-writing/ "Cuneiform Writing")### Rano klinasto pismo Najranije glinene tablice, poznate kao proto-klinasto pismo, bile su piktorijalne, jer su teme kojima su se bavile bile konkretnije i očitije (kralj, bitka, poplava) ali su bivale sve složenije kako su teme postajale apstraktnije (volja bogova, potraga za besmrtnošću). Do 3000. godine p.n.e predstave su postale pojednostavljenije i potezi stilusa su prenosili reči-koncepte (čast) a ne reči-znakove (častan čovek). Pisani jezik je dodatno prerađen kroz *rebus* koji je izolovao fonetsku vrednost određenog znaka kako bi se izrazili gramatički odnosi i sintaksa kako bi se utvrdilo značenje. Pojašnjavajući ovo, naučnica, Ira Spar, piše: > Ovaj novi način tumačenja znakova naziva se rebus princip. Samo nekoliko primera njegove upotrebe postoji u najranijim fazama klinastog pisma između 3200. i 3000. p.n.e. Dosledna upotreba ove vrste fonetskog pisanja postaje očigledna tek posle 2600 p.n.e. Ono predstavlja početak pravog sistema pisanja koji karakteriše složena kombinacija znakova-reči i fonograma – znakova za samoglasnike i slogove – koji su omogućavali pisarima da izraze ideje. Do sredine trećeg milenijuma p.n.e. klinasto pismo je prvenstveno bilo pisano na glinenim pločicama korišćenim za ogroman niz ekonomskih, verskih, političkih, književnih i naučnih dokumenata. (1) ### Razvoj klinastog pisma Niko više nije morao da se bori sa značenjem piktografa; ljudi su sada mogli da čitaju reči-koncepte koji su jasnije prenosili poruku pisara. Broj znakova koji su se koristili u pisanoj formi takođe je smanjen sa preko 1.000 na 600 kako bi se pojednostavila i pojasnila pisana reč. Najbolji primer za to daje istoričar, Pol Krivaček, koji napominje da je u vreme proto-klinastog pisma: > Sve što je do tada osmišljeno bila samo tehnika za beleženje stvari, predmeta i objekata, a ne sistema pisanja. Zapis 'Dve ovce hram Boga Inane' nam ništa ne govori o tome da li se ovce vode u hram, ili se iz njega odvode, da li su u pitanju mrtve životinje, ili su spremne za klanje, ili bilo šta drugo o njima. (63) Klinasto pismo se razvilo do te mere da je moglo jasno izraziti, koristeći Krivačekov primer, da li se ovce dovode ili odvode iz hrama, u koje svrhe, i da li su žive ili ne. U vreme sveštenice-pesnikinje Enheduane (2285-2250 p.n.e.), koja je napisala svoje čuvene himne Inani u sumerskom gradu Uru, klinasto pismo je bila dovoljno sofisticirano da prenese emotivna stanja kao što su ljubav i obožavanje, izdaja i strah, čežnja i nada, kao i precizne razloge koji stoje iza autora koji doživljava takva emotivna stanja. [ ![Inscribed Stand Head of Entemena](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/2236.jpg?v=1657622825) Prikaz glave Entemene sa uklesanim zapisom na klinastom pismu Osama Shukir Muhammed Amin (Copyright) ](https://www.worldhistory.org/image/2236/inscribed-stand-head-of-entemena/ "Inscribed Stand Head of Entemena")### Kniževnost na klinastom pismu Velika književna dela Mesopotamije kao što su *Atrahaza*, *Inanin silazak u podzemni svet*, *Mit o Etani,* *Enuma Eliš* i čuveni *Ep o Gilgamešu* bili su napisani klinastim pismom i potpuno nepoznati do sredine 19. veka, kada su Džordž Smit, velečasni Edvard Hinks (1792-1866.), Žil Opert (1825-1905.) i Henri Kresvik Rolinson (1810-1895.) dešifrovali jezik i preveli ova dela na engleski. Rolinsonovi prevodi mesopotamskih tekstova prvi put su predstavljeni Kraljevskom azijskom društvu Londona 1837. i ponovo 1839. Godine 1846, Rolinson je radio sa arheologom, Ostinom Henrijem Lejardom, u njegovom iskopavanju Ninive i bio je odgovoran za najranije prevode dela iz biblioteke Ašurbanipala otkrivene na tom mestu. Edvard Hinks se fokusirao na persijsko klinasto pismo, utvrđujući njegove obrasce i identifikujući samoglasnike, među svojim drugim prilozima. Žil Opert je identifikovao poreklo klinastog pisma i ustanovio gramatiku asirskog klinastog pisma. Džordž Smit je bio zaslužan za dešifrovanje *Epa o Gilgamešu*, kao i mesopotamske verzije Priče o potopu, 1872. godine, za koju se do tada smatralo da je originalno delo biblijske Knjige postanja. Pre no što je klinasto pismo dešifrovano, smatralo se da su mnogi biblijski tekstovi originalna dela. Pad čoveka i Veliki potop shvaćeni su kao bukvalni događaji u ljudskoj istoriji koje je Bog diktirao autoru (ili autorima) Postanja, ali su sada prepoznati kao mesopotamski mitovi (*Mit o Etani* i *Atrahaza*) koje su hebrejski pisari ulepšali. Biblijska priča o Rajskom vrtu sada bi mogla da se shvati kao mit izveden iz *Enuma Eliša* i drugih mesopotamskih dela. Knjiga o Jovu, koja je daleko od stvarne istorijske konstatacije o nepravednoj patnji pojedinca, sada bi mogla da bude prepoznata kao književno delo koje pripada mesopotamskoj tradiciji posle otkrića ranijeg teksta *Poema o nevinom stradalniku* koji se odnosi na sličnu priču. Koncept umirućeg i oživljavajućeg boga koji odlazi u podzemni svet, a zatim se vraća, predstavljen kao koncept romana u jevanđeljima Novog zaveta, sada je shvaćen kao drevna paradigma koja je prvi put izražena u mesopotamijskoj književnosti u pesmi *Silazak Inane u podzemni svet*. Sam model mnogih narativa Biblije, uključujući jevanđelja, koja je uzela određeni lik iz istorije i ulepšala njegova dostignuća kako bi prenela važnu moralnu i kulturnu poruku, sada se mogao čitati u svetlu otkrića mesopotamske Naru književnosti. [ ![Flood Tablet of the Epic of Gilgamesh](https://www.worldhistory.org/img/r/p/500x600/4821.jpg?v=1777775531) Glinena tablica Epa o Gilgamešu Osama Shukir Muhammed Amin (Copyright) ](https://www.worldhistory.org/image/4821/flood-tablet-of-the-epic-of-gilgamesh/ "Flood Tablet of the Epic of Gilgamesh")Pre toga, kao što je napomenuto, Biblija se smatrala najstarijom knjigom na svetu, Solomonova pesma se smatrala najstarijom ljubavnom pesmom; ali sve se to promenilo otkrićem i dešifrovanjem klinastog pisma. Najstarija ljubavna pesma na svetu sada je prepoznata kao *Ljubavna pesma Šu-Sina* iz 2000. godine p.n.e, mnogo pre nego što je Solomonova pesma nastala. Sve te pomake u razumevanju učinili su arheolozi i naučnici iz 19. veka koji su poslati u Mesopotamiju kako bi potvrdili biblijske priče čvrstim materijalnim dokazima. Zajedno sa drugim asiriolozima (među kojima su bili T. G. Pinčes i Edwin Noris), Rolinson je predvodio razvoj mesopotamskih jezičkih studija, a njegovi *Zapisi na klinastom pismu Vavilona i Asirije*, zajedno sa njegovim drugim delima, postali su standardna referenca na tu temu nakon njihovog objavljivanja 1860-ih godina. Džordž Smit, koji se smatra intelektom prvog ranga, preminuo je na terenskoj ekspediciji u Ninivi 1876. godine. Smit, samouki prevodilac klinastog pisma, dao je svoj prvi doprinos dešifrovanju ovog drevnog pisma u svojim ranim dvadesetim, a njegova smrt u tako mladom dobu dugo je smatrana značajnim gubitkom za napredak u prevođenju klinastog pisma u 19. veku. Književnost Mesopotamije je bila izvor informacija za sva pisana dela koja su nastala kasnije. Mesopotamski motivi mogu se otkriti u egipatskim, grčkim i rimskim delima i još uvek odjekuju u današnje vreme kroz biblijske narative. Kada je Džordž Smit dešifrovao klinasto pismo, dramatično je promenio način na koji će čovek razumeti svoju istoriju. Prihvaćena verzija stvaranja sveta, originalni greh, i mnoge druge percepcije po kojima su ljudi živeli svoje živote bili su dovedeni u pitanje otkrićem mesopotamske - uglavnom sumerske - književnosti. Od otkrića i dešifrovanja klinastog pisma, istorija civilizacije više nije ista. **Ovaj tekst je zasnovan na staroj verziji definicije. Kontaktirajte nas ako želite da prevedete novu verziju.** #### Editorial Review This human-authored definition has been reviewed by our editorial team before publication to ensure accuracy, reliability and adherence to academic standards in accordance with our [editorial policy](https://www.worldhistory.org/static/editorial-policy/). ## Библиографија - [Bertman, S. *Handbook to Life in Ancient Mesopotamia.* Oxford University Press, 2005.](https://www.worldhistory.org/books/0195183649/) - [Black, J., et al. *The Literature of Ancient Sumer.* Oxford University Press, 2006.](https://www.worldhistory.org/books/0199296332/) - [Durant, W. *Our Oriental Heritage.* Simon & Schuster, 2010.](https://www.worldhistory.org/books/B00005WJGO/) - [Kramer, S. N. *History Begins at Sumer.* University of Pennsylvania Press, 1988.](https://www.worldhistory.org/books/0812212762/) - [Kramer, S. N. *The Sumerians: Their History, Culture, and Character.* University of Chicago Press, 1971.](https://www.worldhistory.org/books/0226452387/) - [Kriwaczek, P. *Babylon: Mesopotamia and the Birth of Civilization.* Thomas Dunne Books, 2012.](https://www.worldhistory.org/books/B00DIKTPXC/) - [Leick, G. *The A to Z of Mesopotamia.* Scarecrow Press, 2010.](https://www.worldhistory.org/books/0810875772/) - [The Metropolitan Museum of Art/ The Origins of Writing by Ira Spar](https://www.metmuseum.org/essays/the-origins-of-writing "The Metropolitan Museum of Art/ The Origins of Writing by Ira Spar"), accessed 25 Feb 2026. ## О аутору Џошуа Џ. Марк је суоснивач Енциклопедије светске историје и руководилац је њеног сектора за производњу садржаја. Претходно је био професор на Марист Колеџу у савезној држави Њујорк где је предавао историју, филозофију, књижевност и вештину писања. Много је пропутовао и живео је у Грчкој и Немачкој. - [Linkedin Profile](https://www.linkedin.com/pub/joshua-j-mark/38/614/339) ## Временска линија - **c. 3600 BCE - c. 3500 BCE**: First written evidence of [religion](https://www.worldhistory.org/religion/) in the world recorded on [Sumerian](https://www.worldhistory.org/Sumerians/) tablets. - **c. 3500 BCE**: [Cuneiform](https://www.worldhistory.org/cuneiform/) [script](https://www.worldhistory.org/script/) developed by [Sumerians](https://www.worldhistory.org/Sumerians/). - **c. 3200 BCE**: [Cuneiform](https://www.worldhistory.org/cuneiform/) [script](https://www.worldhistory.org/script/) further developed and advanced in the [city](https://www.worldhistory.org/city/) of [Uruk](https://www.worldhistory.org/uruk/). - **3000 BCE**: [Cuneiform](https://www.worldhistory.org/cuneiform/) [script](https://www.worldhistory.org/script/) refined. - **2900 BCE - 2334 BCE**: [Cuneiform](https://www.worldhistory.org/cuneiform/) [script](https://www.worldhistory.org/script/) develops fully during the [Early Dynastic](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Early_Dynastic/) Period of [Mesopotamia](https://www.worldhistory.org/Mesopotamia/). - **c. 2300 BCE**: Life of [Enheduanna](https://www.worldhistory.org/Enheduanna/), daughter of [Sargon of Akkad](https://www.worldhistory.org/Sargon_of_Akkad/), and world's first author known by name. - **c. 2100 BCE - c. 1400 BCE**: The tales of [Gilgamesh](https://www.worldhistory.org/gilgamesh/) written which inform the Epic of Gilgamesh. - **c. 1900 BCE - c. 1600 BCE**: Composition of The Descent of [Inanna](https://www.worldhistory.org/Inanna/). - **c. 1640 BCE - c. 1700 BCE**: Written form of the Atrahasis myth of the Great Flood. - **c. 647 BCE - c. 629 BCE**: Extensive collection of clay tablets acquired known as the [Library of Ashurbanipal](https://www.worldhistory.org/Library_of_Ashurbanipal/) at [Nineveh](https://www.worldhistory.org/nineveh/). - **c. 100 BCE**: [Cuneiform](https://www.worldhistory.org/cuneiform/) abandoned for alphabetic [script](https://www.worldhistory.org/script/). ## Питања и одговори ### ### ### ### ## Спољни линкови - [Ancient Mesopotamian Literacy, Now and Then - Lesson Plan from the MET, New York](https://www.metmuseum.org/learn/educators/lesson-plans/ancient-mesopotamia) - [Cuneiform Writing @ University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology](http://www.penn.museum/games/cuneiform.shtml) - [First Writing System](http://www.historyfiles.co.uk/FeaturesMiddEast/MesopotamiaSumerScript01.htm) - [episode 1: The Tower of Babel](http://literatureandhistory.com/index.php/episode-001-the-tower-of-babel) - [Neil MacGregor: 2600 years of history in one object](https://www.ted.com/talks/neil_macgregor_2600_years_of_history_in_one_object) - [The British Museum Membercast: The origins of writing](https://blog.britishmuseum.org/the-british-museum-membercast-the-origins-of-writing/) - [Write Like a Babylonian](https://www.penn.museum/cgi/cuneiform.php) - [Ancient Scripts: Cuneiform](http://www.ancientscripts.com/cuneiform.html) - [Writing](http://www.mesopotamia.co.uk/writing/home_set.html) - [Cuneiform Digital Library Initiative](http://cdli.ucla.edu/) - [ETCSL:ETCSLcuneiform](http://etcsl.orinst.ox.ac.uk/edition2/cuneiformwriting.php) - [Mesopotamia for Kids](https://mesopotamia.mrdonn.org/cuneiform.html) - [The Origins of Writing | Essay | The Metropolitan Museum of Art | Heilbrunn Timeline of Art History](https://www.metmuseum.org/toah/hd/wrtg/hd_wrtg.htm) - [How to write cuneiform | British Museum](https://www.britishmuseum.org/blog/how-write-cuneiform) ## Цитирајте овај рад ### APA Mark, J. J. (2022, March 23). Klinasto pismo. (S. Mihajlovic, Преводилац). *World History Encyclopedia*. ### Chicago Mark, Joshua J.. "Klinasto pismo." Превео Stefan Mihajlovic. *World History Encyclopedia*, March 23, 2022. . ### MLA Mark, Joshua J.. "Klinasto pismo." Превео Stefan Mihajlovic. *World History Encyclopedia*, 23 Mar 2022, . ## Лиценца и ауторска права Послао [Stefan Mihajlovic](https://www.worldhistory.org/user/fesi.fesi/ "User Page: Stefan Mihajlovic"), објављено на 23 March 2022. Молимо проверите оригинални извор(е) за информације о ауторским правима. Имајте у виду да садржај на који се овде упућује може бити под различитим лиценцним условима.