---
title: Римско царство
author: Joshua J. Mark
translator: Goran Petrović
source: https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-100/
format: machine-readable-alternate
license: Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/)
updated: 2025-07-18
---

# Римско царство

Аутор [Joshua J. Mark](https://www.worldhistory.org/user/JPryst/)_
Превео [Goran Petrović](https://www.worldhistory.org/user/goranpetrovi)_

Римско царство је, на свом врхунцу (око 117. године нове ере), било највећа политичка и друштвена творевина у Западној цивилизацији. Изграђено на темељима Римске републике, царство је постало највећи и најмоћнији политички и војни ентитет у свету до свог времена и постепено се ширило све до свог пада, на западу, 476. године нове ере.

До 285. г.н.е. царство је постало превелико да би њиме могло да се управља из централне владе у Риму, па га је стога цар Диоклецијан (владао од 284. до 305. г.н.е) поделио на Западно и Источно царство. Царство је почело када је Август Цезар (владао од 27. г.п.н.е до 14. г.н.е.) постао први цар Рима, а завршило се када је последњег римског цара, Ромула Августула (владао од 475. до 476. г.н.е), са престола збацио германски краљ Одоакар (владао од 476. до 493. г.н.е). На истоку, оно је наставило да постоји као Византијско царство до смрти Константина XI (владао од 1449. до 1453. године) и пада Константинопоља у руке Турака Османлија 1453. године. Утицај Римског царства на западну цивилизацију је огроман јер је оно оставило дуготрајне трагове у готово сваком аспекту западне културе.

### Ране династије

Након Битке код Акција 31. године пре нове ере, Гај Октавије Турин, нећак и наследник Јулија Цезара, постао је први цар Рима и назвао се Август Цезар. Иако се Јулије Цезар често сматра првим римским царем, то није тачно. Он никада није носио титулу цара, већ је носио титулу диктатора, што је титула коју је Сенат, хтео - не хтео, морао да му додели, пошто је Цезар у то време имао врховну, и војну и политичку, моћ. Супротно Цезаровој ситуацији, Сенат је добровољно Августу доделио титулу цара, обасипајући га похвалама и дајући му власт зато што је уништио непријатеље Рима и Риму донео преко потребну стабилност.

Август је владао царством од 27. године п.н.е. до смрти, 14. године н.е. У то време, како је сам рекао, затекао је "Рим као град од глине, а оставио га као град од мермера." Август је реформисао законе града, као и законе царства, осигурао границе Рима, покренуо велике грађевинске пројекте (које је углавном изводио његов верни генерал Агрипа (живео од 63. до 12. г.п.н.е) који је изградио први Пантеон) и обезбедио царству дуготрајан углед као једне од највећих, ако не и највеће политичке и културне силе у историји. [Pax Romana](https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-14221/pax-romana/) (Римски мир), такође познат и као Pax Augusta, који је он започео, био је период до тада незабележеног мира и благостања и он ће трајати преко двеста година.

Након Августове смрти, власт је прешла у руке његовог наследника Тиберија (владао од 14. до 37 г.н.е), који је, у многим областима, наставио са политиком претходног владара, али који није имао ону снагу карактера и визију којом се одликовао Август. Овај тренд ће се наставити, мање или више стабилно, код царева који су уследили, а били су то Калигула (владао од 37. до 41. г.н.е), Клаудије (владао од 41. до 54. г.н.е) и Нерон (владао од 54. до 68. г.н.е). Ових пет владара Римског царства називају се Јулијевско-клаудијевском династијом, по именима двају породица од којих воде порекло (или рођењем или усвајањем), Јулије и Клаудије.

Иако је Калигула изашао на лош глас због своје изопачености и, како се чинило, менталне неурачунљивости, почетак његове владавине био је за похвалу, а таква је била и владавина његовог наследника Клаудија, који је проширио границе римске власти и територије, освојивши Британију. Неронова владавина је била много мање вредна хвале. И Калигула и Клаудије су убијени током вршења дужности цара (Калигулу је убила његова Преторијанска гарда, а Клаудија, изгледа, његова жена). Нероново самоубиство је ставило тачку на Јулијевско-клаудијевску династију и покренуло период друштвених немира познат као Година четворице царева.

Та четворица владара били су Галба, Отон, Вителије и Веспазијан. Након Нероновог самоубиства 68. г.н.е, Галба је преузео власт (69. г.н.е) и готово одмах се показао као неподобан за ту функцију. Убила га је Преторијанска гарда. Отон га је убрзо наследио, баш на дан његове смрти, а старовековни списи наводе да се од њега очекивало да буде добар цар. Међутим, генерал Вителије је хтео власт за себе, па је започео кратак грађански рат који се окончао Отоновим самоубиством и Вителијевим доласком на престо.

Вителије се показао као подједнако неподобан за положај владара као и Галба, с обзиром на то да се одмах препустио уживању у луксузним забавама и гозбама науштрб својих дужности. Легије су за цара прогласиле цара Веспазијана и кренуле на Рим. Вителија су убили Веспазијанови људи, па је Веспазијан (владао од 69. до 79. г.н.е) преузео власт тачно годину дана од дана када је Галба постао цар.

Веспазијан је основао Флавијевску династију коју су карактерисали велики грађевински пројекти, економски просперитет и експанзија царства. Веспазијанова владавина је била просперитетна, о чему сведоче његови грађевински пројекти у које је спадао и почетак изградње Флавијевског амфитеатра (чувеног римског Колосеума), који ће довршити његов син Тит (владао од 79. до 81. г.н.е). На почетку Титове владавине, 79. г.н.е, десила се ерупција Везува која је закопала градове Помпеју и Херкуланум.

[ ![Roman Emperor Domitian, Louvre](https://www.worldhistory.org/img/r/p/500x600/1154.jpg?v=1773840545) Римски цар Домицијан, Лувр Mary Harrsch (Photographed at the Musée de Louvre) (CC BY-NC-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/1154/roman-emperor-domitian-louvre/ "Roman Emperor Domitian, Louvre")Старовековни извори једногласно хвале начин на који је Тит санирао последице ове катастрофе, као и последице великог пожара у Риму из 80. године нове ере. Тит је умро од грознице 81. г.н.е. и њега је наследио његов брат Домицијан (владао од 81. до 96. г.н.е). Домицијан је проширио и обезбедио границе Рима, поправио је штету коју је граду нанео велики пожар, наставио је са грађевинским пројектима које је започео његов брат и побољшао је економију царства. Упркос томе, његове аутократске методе и политичке одлуке учиниле су га непопуларним код римског Сената, па је он убијен 96. године нове ере.

### Пет добрих царева

Домицијанов наследник био је његов наследник Нерва који је основао Нерванско-Антонинску династију која је Римом владала од 96. до 192. године нове ере. Овај период је био обележен великим благостањем захваљујући владарима који су остали познати као *петорица* *добрих* *римских* *царева*. Од 96. до 180. године петорица изузетних људи владали су један за другим и довели Римско царство до његовог врхунца:

- Нерва (владао од 96. до 98. г.н.е)
- Трајан (владао од 98. до 117. г.н.е)
- Хадријан (владао од 117. до 138. г.н.е)
- Антонин Пије (владао од 138. до 161. г.н.е)
- Марко Аурелије (владао од 161. до 180. г.н.е)

Под њиховим вођством Римско царство је ојачало, постало стабилније и увећало се територијално и по обиму. Луције Вер и Комод су последња два цара из Нерванско-Антонинске династије. Вер је заједнички владао са Марком Аурелијем до своје смрти 169. године нове ере и није имао никакав нарочит учинак. Комод (владао од 180. до 192. г.н.е), Аурелијев син и наследник, био је један од најсрамнијих римских царева у целокупној римској историји и обично се приказује као неко ко удовољава себи и својим хировима науштрб царства. Године 192. нове ере, задавио га је, у његовом купатилу, човек са којим је имао обичај да вежба рвање, чиме је окончана Нерванско-Антонинска династија, а на власт је дошао префект Пертинакс (који је највероватније организовао атентат на Комода).

[ ![Pompeii and Mt. Vesuvius](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/301.jpg?v=1777220484-1695642227) Помпеји и планина Везув mchen007 (Copyright) ](https://www.worldhistory.org/image/301/pompeii-and-mt-vesuvius/ "Pompeii and Mt. Vesuvius")### Династија Севера

Пертинакс је владао само три месеца пре него што је убијен. За њим су уследила, брзо се смењујући један за другим, још четири цара у периоду који је познат као Година петорице царева, која је кулминирала доласком Септимија Севера на престо. Север (владао од 193. до 211. г.н.е), основао је династију Севера (Северску династију), победио је Парте и проширио царство. Његови походи у Африци и у Британији били су опширни и скупи и због њих ће Рим касније упасти у финансијске проблеме. Наследили су га синови, Каракала и Гета, све док Каракала није дошао главе свом брату.

[ ![Roman Beach Attack](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/5173.jpg?v=1773840554) Римски напад на морску обалу The Creative Assembly (Copyright) ](https://www.worldhistory.org/image/5173/roman-beach-attack/ "Roman Beach Attack")Каракала је владао до 217. г.н.е, када га је убио један од његових телохранитеља. За време Каракалине власти, римско држављанство је проширено тако да обухвата све слободне људе у целом царству. Сматра се да је овај закон усвојен као начин за увећање пореског прихода, једноставно због тога што се, након усвајања овог закона, увећао број људи које је централна власт могла да опорезује. Северска династија се наставила, углавном под вођством Јулије Мезе (коју су називали царицом), до убиства Александра Севера (владао од 222. до 235. г.н.е) 235. године, након чега је царство потонуло у хаос који је познат под називом Криза трећег века (235-284. године).

### Два царства: Источно и Западно

Овај период, такође познат и као Криза царства, одликовао се сталним грађанским ратом, будући да су се разне војсковође бориле за власт над царством. Као важна обележја ове кризе историчари истичу широко распрострањене друштвене немире, економску нестабилност (коју су делимично проузроковали Севери девалвацијом римске валуте) и, на крају, распад царства које се поделило на три различите области. Царство је поново ујединио Аурелијан (владао од 270. до 275. године), чије је политичке програме даље развио и побољшао Диоклецијан који је успоставио Тетрархију (владавину четворице) да би очувао ред широм царства.

Упркос поновном уједињењу, царство је ипак било много велико, па га је Диоклецијан поделио на две половине негде 285. године да би олакшао ефикасније управљање, а у склопу тога је и једног од својих званичника, Максимијана (владао од 286. до 305. године), унапредио, давши му функцију савладаоца. На тај начин, створио је Западно римско царство и Источно римско царство (познато и као Византијско царство). Пошто је главни узрок Кризе царства била недовољна јасноћа у наслеђивању, Диоклецијан је донео уредбу да наследник мора да се изабере и одобри још на почетку владавине свакога цара. Двојица од тих наследника били су Максенције и Константин. Диоклецијан се добровољно повукао са престола 305. године, а Тетрархија се распала зато што су супарничке области царства почеле да се сукобљавају ради стицања надмоћи. Након Диоклецијанове смрти 311. године, Максенције и Константин су гурнули царство у грађански рат.

### Константин и хришћанство

Године 312, Константин је победио Максенција у Бици код Милвијског моста и постао једини цар и Западног и Источног царства (владао од 306. до 337. г.н.е, али као носилац апсолутне власти од 324. до 337. године). Верујући да му је [Исус Христос](https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-12343/) омогућио да победи, Константин је донео низ закона, као што је Милански едикт (313. године), који су налагали верску толеранцију широм царства и, конкретно, толеранцију према вери која је постала позната као хришћанство.

[ ![The Colossus of Constantine](https://www.worldhistory.org/img/r/p/500x600/3632.jpg?v=1773840559) Колосални кип Константина Dana Murray (CC BY-NC-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/3632/the-colossus-of-constantine/ "The Colossus of Constantine")Исто као што су ранији римски цареви тврдили да имају посебан однос са неким божанством да би учврстили ауторитет и углед (на пример, Каракала са Сераписом, Диоклецијан са Јупитером), тако је и Константин изабрао личност Исуса Христа. На Првом никејском сабору (325. године) председавао је скупом који је утемељивао законе хришћанске вере и одлучивао о важним питањима као што су божанство Исуса и који ће рукописи бити укључени у књигу коју данас зовемо *Библија*. Стабилизовао је царство, поново одредио вредност валуте и реформисао војску, а такође је и, на месту претходног града Византа, основао град који је назвао Новим Римом, а који ће постати познат као Константинопољ (тај град се данас зове Истанбул).

Познат је под називом Константин Велики зато што су га тако назвали каснији писци који су га видели као моћног бранитеља њихове вере, али, како су приметили многи историчари, овај почасни назив могао би лако и да се припише његовим верским, културним и политичким реформама, баш као и његовој вештини као војсковође и његовим великим грађевинским пројектима. Након његове смрти, царство су наследили његови синови и, прилично брзо, они су покренули низ међусобних сукоба који су запретили да пониште све што је Константин постигао.

Његова три сина, Константин II, Констанције II и Констанс поделили су Римско царство међу собом, али су се убрзо завадили око тога ко заслужује више територије. У тим сукобима, Константин II и Констанс су погинули. Констанције II је касније умро након што је свог рођака Јулијана именовао за наследника. Цар Јулијан је владао само две године (од 361. до 363. године) и, за то време, покушао је да поврати некадашњи сјај Рима кроз низ реформи усмерених ка постизању веће ефикасности у управљању државом.

Као филозоф неоплатонист, Јулијан је одбацио хришћанство и окривио хришћанску веру, као и Константинову подршку хришћанству, за слабљење царства. Иако је званично заговарао политику верске толеранције, Јулијан је систематски уклањао хришћане са утицајних места у влади, забранио је проповедање и ширење хришћанске вере и забранио је хришћанима да служе у војсци. Његова смрт, током похода на Персијанце, окончала је династију коју је започео Константин. Био је последњи пагански цар Рима и касније је добио назив "Јулијан Апостата" због својег противљења хришћанству.

[ ![Byzantine Empire c. 460 CE](https://www.worldhistory.org/img/r/p/500x600/7704.png?v=1773840562) Византијско царство око 460. г.н е. Tataryn77 (CC BY-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/7704/byzantine-empire-c-460-ce/ "Byzantine Empire c. 460 CE")Након кратке владавине Јовијана, који је поново успоставио хришћанство као доминантну веру царства и поништио Јулијанове разне едикте, одговорност царског положаја прешла је на Теодосија I. Теодосије I (владао од 379. до 395. године) довео је Константинове и Јовијанове реформе то њиховог природног краја, забранио је паганске култове широм царства, затворио школе и универзитете и преобратио паганске храмове у хришћанске цркве након што је, 380. године, хришћанство прогласио државном религијом Рима.

У ово је време затворена Платонова чувена Академија, а затворена је Теодосијевим декретом. Многе од његових реформи биле су непопуларне код римске аристократије и обичних грађана који су се држали традиционалних вредности паганске праксе. Јединство друштвених дужности и верских убеђења које је пружао паганизам уништено је увођењем вере која је са земље и из људског друштва уклонила богове и прогласила постојање самог једног Бога који влада са небеса.

Овај нови бог, за разлику од старих богова, није имао никакво посебно интересовање за Рим - био је то бог свих људи - а то је религију Рима удаљило од римске државе. Пре тога, римска вера је била спонзорисана од стране државе, па су обреди и приредбе вршени, односно организовани, да би се побољшао углед власти. Теодосије I је уложио толико труда у промовисање хришћанства да је, како се чини, занемарио друге царске дужности, па ће он бити последњи владар и Источног и Западног царства.

[ ![Map of the Fall of the Western Roman Empire, c. 480 CE](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/17289.png?v=1775147433-1770881662) Мапа пада Западног римског царства Simeon Netchev (CC BY-NC-ND) ](https://www.worldhistory.org/image/17289/map-of-the-fall-of-the-western-roman-empire-c-480/ "Map of the Fall of the Western Roman Empire, c. 480 CE")### Пад Римског царства

Од 376. до 382. године, Рим је водио низ ратова против Гота који се данас зову Готски ратови. У Бици код Хадријанопоља, 9 августа 378. године, римски цар Валенс (владао од 364. до 378. године) био је поражен и историчари гледају на овај догађај као кључан у опадању Западног римског царства. Предлагане су различите теорије о узроку пропасти царства, али чак ни данас не постоји потпуна сагласност о томе који су конкретни фактори били у питању. Чувена је тврдња Едварда Гибона у његовом *Опадању* *и* *пропасти* *Римског* *царства* да је хришћанство одиграло кључну улогу зато што је нова вера подрила систем друштвених вредности који је био подржан од стране паганизма.

Теорија да је хришћанство било кључни разлог пропасти царства била је, међутим, предмет расправе још и много пре Гибона, пошто је богослов Оросије (живео негде у петом веку) још 418. године тврдио да хришћанство није било нимало криво за опадање римске снаге. Оросије је тврдио да су превасходно паганизам и паганска пракса допринели пропасти Рима. У остале факторе који су томе допринели спадају:

- Политичка нестабилност због величине царства
- То што су и једна и друга половина царства мариле само за своје интересе
- Инвазија варварских племена
- Корупција у државној управи
- Плаћеничке војске
- Претерано ослањање на рад робова
- Велика незапосленост и инфлација

Због претеране величине царства, па и поред тога што је оно подељено на два дела, није било лако њиме управљати. Источно царство је цветало, док се Западно мучило, а ниједно од њих двоје није много размишљало о томе да би могло да помогне ономе другом. Источно и Западно римско царство су једно другога посматрали више као супарника него као сарадника, па су и једно и друго превасходно поступали у свом интересу. Са проблемом растуће снаге германских племена и њихових сталних упада на римску територију било је могуће суочити се на делотворнији начин само да није било корупције у управљању државом, а нарочито међу провинцијским гувернерима, и да је опхођење према Готима, у целини, било поштеније.

Римска војска, углавном попуњена варварским плаћеницима без етничких веза са Римом, није више могла да штити границе онако ефикасно како је то могла некада, нити су власти могле да са подједнаком лакоћом убиру порез у провинцијама. Затим, девалвација валуте, које је започета за време династије Севера, постепено је подстицала инфлацију, док је широко распрострањени рад робова онемогућавао грађанима из нижих друштвених слојева да се запосле и узроковао повећање незапослености. Долазак Визигота у царство у трећем веку, који су бежали од Хуна, и њихови каснији устанци такође се наводе као фактор који је допринео опадању Рима.

[ ![Invasions of the Roman Empire](https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/4131.png?v=1773840569) Инвазије на Римско царство MapMaster (CC BY-SA) ](https://www.worldhistory.org/image/4131/invasions-of-the-roman-empire/ "Invasions of the Roman Empire")Западно римско царство је званично престало да постоји 4. септембра 476. године, када је римског цара Ромула Августула са престола збацио германски краљ Одоакар (иако неки историчари узимају 480. годину, годину смрти Јулија Непота, као крај царства). Источно римско царство је наставило да постоји као Византијско царство до 1453. године и, премда је у почетку једноставно било познато као "Римско царство", уопште није много личило на тај ентитет. Западно римско царство ће касније добити нов облик у виду Светог римског царства (962-1806), али та творевина, такође, није уопште била слична античком Римском царству и била је царство само по имену.

### Завештање Римског царства

Изуми и иновације Римског царства из темеља су променили живот људи старога века и до данас настављају да се користе у различитим културама широм света. Напредак у изградњи путева и зграда, водоинсталације у зградама, аквадукти, па чак и цемент који се брзо суши - све су то ствари које су Римљани или изумели или унапредили.

Календар који је у употреби на Западу потиче од календара који је створио Јулије Цезар, а имена дана у недељи (у романским језицима) и месеца у години такође потичу из Рима. Чак и пракса враћања неког купљеног артикла који се не жели потиче из Рима чији су закони давали право потрошачу да продавцу врати неку фаличну или нежељену робу.

Комплекси апартмана (познати под називом *инсула*, лат. *insula*), јавни тоалети, браве и кључеви, новине, па чак и чарапе - све су ово изуми Римљана. Римљани су такође изумели и ципеле, поштански систем (по узору на Персијанце), козметику, лупу, као и појам сатире у књижевности. Током трајања Римског царства, значајан напредак је остварен и у области медицине, права, религије, управљања државом и ратовања.

Римљани су вешто умели да позајмљују и усавршавају оне изуме и концепте које су налазили код домаћег становништва у областима које би освојили. Стога је тешко рећи шта је "оригиналан" римски изум, а шта је иновација неког претходно постојећег концепта, технике или алата. Комотно се, међутим, може рећи да је Римско царство оставило трајно завештање које наставља да утиче на то како људи живе и дан-данас.

[![](https://www.worldhistory.org/img/c/p/100x100/17482.png?v=1770698785-1770698813)![](https://www.worldhistory.org/img/c/p/100x100/17368.png?v=1777068305-1744623412)![](https://www.worldhistory.org/img/c/p/100x100/17572.png?v=1767864213-1767864287)![](https://www.worldhistory.org/img/c/p/100x100/17855.png?v=1775049517-1775049537)![](https://www.worldhistory.org/img/c/p/100x100/17738.png?v=1760676978-1754457195)![](https://www.worldhistory.org/img/c/p/100x100/17389.png?v=1777712443-1777712470)](https://www.worldhistory.org/collection/184/ancient-rome-in-8-infographics/)Image Gallery#### [Ancient Rome in 8 Infographics](https://www.worldhistory.org/collection/184/ancient-rome-in-8-infographics/)

The culture of ancient Rome intricately blended laws, military values, and cultural innovations to lay the groundwork for a civilization that endured...

#### Editorial Review

This human-authored definition has been reviewed by our editorial team before publication to ensure accuracy, reliability and adherence to academic standards in accordance with our [editorial policy](https://www.worldhistory.org/static/editorial-policy/).

## Библиографија

- [Adkins, L. & Adkins, R. A. *Handbook to Life in Ancient Rome.* Oxford University Press, 1998.](https://www.worldhistory.org/books/0195123328/)
- [Durant, W. *Caesar and Christ.* Simon & Schuster, 1980.](https://www.worldhistory.org/books/0671115006/)
- [Gibbon, E. *The History of the Decline and Fall of the Roman Empire.* Penguin, 2000.](https://www.worldhistory.org/books/B002XHNO8S/)
- [Grant, M. *Readings in the Classical Historians.* Scribner, 1993.](https://www.worldhistory.org/books/0684192454/)
- [Grant, M. *The Climax of Rome.* Weidenfeld, London, 1993.](https://www.worldhistory.org/books/0297813919/)
- [Harvey, B. K. *Daily Life in Ancient Rome.* Focus, 2016.](https://www.worldhistory.org/books/1585107956/)
- [Herwig, W. *History of the Goths.* University of California Press, 1988.](https://www.worldhistory.org/books/B001JL5UWW/)
- [Kelly, C. *The Roman Empire.* Oxford University Press, 2006.](https://www.worldhistory.org/books/0192803913/)
- [Lewis, J. E. *The Mammoth Book of Eyewitness Ancient Rome.* Running Press, 2003.](https://www.worldhistory.org/books/078671168X/)
- [Mellor, R. *The Historians of Ancient Rome.* Routledge, 2012.](https://www.worldhistory.org/books/0415527163/)
- [Polybius. *The Rise of the Roman Empire.* Penguin Classics, 1980.](https://www.worldhistory.org/books/0140443622/)
- [Tacitus. *Annals of Tacitus.* Cambridge University Press, 2001.](https://www.worldhistory.org/books/0521469961/)
- [The Roman Empire](http://www.roman-empire.net/ "The Roman Empire"), accessed 1 Dec 2016.
- [Titus Livy. *Livy's Histories.* Penguin Classics, 2002.](https://www.worldhistory.org/books/0140448098/)

## О аутору

Џошуа Џ. Марк је суоснивач Енциклопедије светске историје и руководилац је њеног сектора за производњу садржаја. Претходно је био професор на Марист Колеџу у савезној држави Њујорк где је предавао историју, филозофију, књижевност и вештину писања. Много је пропутовао и живео је у Грчкој и Немачкој.
- [Linkedin Profile](https://www.linkedin.com/pub/joshua-j-mark/38/614/339)

## Временска линија

- **753 BCE**: The legendary founding date of [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/).
- **212 BCE**: The Romans [conquer](https://www.worldhistory.org/warfare/) [Saguntum](https://www.worldhistory.org/Saguntum/) from the Carthaginians.
- **206 BCE - 205 BCE**: The Romans [conquer](https://www.worldhistory.org/warfare/) [Gades](https://www.worldhistory.org/Gades/). End of the Carthaginian presence on the Iberian Peninsula.
- **191 BCE**: [Delphi](https://www.worldhistory.org/delphi/) comes under [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) control.
- **c. 191 BCE**: The [Achaean League](https://www.worldhistory.org/Achaean_League/) signs a treaty of alliance with [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/).
- **188 BCE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) gives [Samos](https://www.worldhistory.org/samos/) its independence.
- **166 BCE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) gives dominion over the [Cyclades](https://www.worldhistory.org/Cyclades/) to [Athens](https://www.worldhistory.org/Athens/).
- **c. 150 BCE**: Macedonia becomes a [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province.
- **150 BCE**: The Lusitani are betrayed and slaughtered by the Romans.
- **148 BCE**: [Corcyra](https://www.worldhistory.org/corcyra/) is made part of the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province of Macedonia.
- **146 BCE**: [Thessalonica](https://www.worldhistory.org/Thessalonica/) is made the captial of the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province of [Macedon](https://www.worldhistory.org/macedon/).
- **146 BCE**: End of the [Third Punic War](https://www.worldhistory.org/Third_Punic_War/). [Carthage](https://www.worldhistory.org/carthage/) is destroyed and its lands become the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province [Africa](https://www.worldhistory.org/disambiguation/africa/).
- **146 BCE**: [Utica](https://www.worldhistory.org/Utica/) is made the capital of the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province of [Africa](https://www.worldhistory.org/disambiguation/africa/).
- **133 BCE**: [Lydia](https://www.worldhistory.org/lydia/) and its captial [Sardis](https://www.worldhistory.org/sardis/) comes under [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) rule.
- **129 BCE**: [Samos](https://www.worldhistory.org/samos/) becomes part of the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province of Asia.
- **96 BCE**: Cyrenaica becomes a [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province.
- **74 BCE**: The [city](https://www.worldhistory.org/city/) of [Cyrene](https://www.worldhistory.org/cyrene/) comes under [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) control.
- **64 BCE**: [Tyre](https://www.worldhistory.org/Tyre/) becomes a [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) colony.
- **64 BCE**: [Byblos](https://www.worldhistory.org/Byblos/) conquered by the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) general [Pompey the Great](https://www.worldhistory.org/pompey/).
- **63 BCE**: [Jerash](https://www.worldhistory.org/Jerash/) in [Jordan](https://www.worldhistory.org/Jordan/) becomes part of the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province of [Syria](https://www.worldhistory.org/syria/).
- **48 BCE**: [Butrint](https://www.worldhistory.org/Butrint/) formally becomes a [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) colony.
- **44 BCE**: [Julius Caesar](https://www.worldhistory.org/Julius_Caesar/) founds the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) colony of [Corinth](https://www.worldhistory.org/corinth/).
- **41 BCE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) takes control over [Naxos](https://www.worldhistory.org/Naxos/) in the [Cyclades](https://www.worldhistory.org/Cyclades/).
- **37 BCE - 4 BCE**: Reign of [Herod the Great](https://www.worldhistory.org/Herod_the_Great/) over Judea.
- **31 BCE**: [Octavian](https://www.worldhistory.org/augustus/) uses [Corcyra](https://www.worldhistory.org/corcyra/) as a [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) naval base.
- **30 BCE**: [Egypt](https://www.worldhistory.org/egypt/) becomes province of the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **30 BCE - 476 CE**: [Egypt](https://www.worldhistory.org/egypt/) remains a province of the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **27 BCE**: [Philippi](https://www.worldhistory.org/Philippi/) gains the honorary title of Colonia Iulia Augusta Philippensis.
- **c. 27 BCE**: [Augustus](https://www.worldhistory.org/augustus/) makes [Gortyn](https://www.worldhistory.org/Gortyn/) the capital of the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province of [Crete](https://www.worldhistory.org/crete/) & [Cyrene](https://www.worldhistory.org/cyrene/).
- **27 BCE - 19 BCE**: Cantabrian Wars: [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) [conquest](https://www.worldhistory.org/warfare/) of the Iberian Penninsula.
- **25 BCE**: [Galatia](https://www.worldhistory.org/galatia/) is peacefully absorbed into the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **14 BCE - 96 CE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) launches an extensive cultural patronage and construction programme in [Iberia](https://www.worldhistory.org/disambiguation/iberia/).
- **1 CE - 100 CE**: [Mithraism](https://www.worldhistory.org/Mithraic_Mysteries/) spreads in the [Roman empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **6 CE**: [Publius Quinctilius Varus](https://www.worldhistory.org/Publius_Quinctilius_Varus/) is made governor of Germania.
- **9 CE**: The Rhine River is established as the boundary between the Latin and German speaking worlds, following the defeat of the [Roman army](https://www.worldhistory.org/Roman_Army/), under the command of Varus, at the [Battle](https://www.worldhistory.org/disambiguation/battle/) of the Teutoburg Forest.
- **43 CE**: Romans invade [Britain](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Britain/) under Aulus Plautius.
- **43 CE**: [Claudius](https://www.worldhistory.org/claudius/) commences the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) [conquest](https://www.worldhistory.org/warfare/) of [Britain](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Britain/).
- **43 CE - 47 CE**: Romans [conquer](https://www.worldhistory.org/warfare/) South [Britain](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Britain/) and claim the territory as part of [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **44 CE**: [Caesarea](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Caesarea/) made capital of imperial province.
- **47 CE - 50 CE**: Londinium (London) founded, roads constructed.
- **51 CE**: [Briton](https://www.worldhistory.org/Ancient_Britain/) rebel leader [Caratacus](https://www.worldhistory.org/caratacus/) defeated, rebellion crushed.
- **54 CE - 60 CE**: [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) general Corbulo successfully campaigns in [Armenia](https://www.worldhistory.org/armenia/).
- **68 CE - 69 CE**: [Year of the Four Emperors](https://www.worldhistory.org/Year_of_the_Four_Emperors/): Civil [war](https://www.worldhistory.org/disambiguation/War/) in [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/).
- **75 CE - 77 CE**: Romans defeat the last of the Northern tribes; [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) [conquest](https://www.worldhistory.org/warfare/) of [Britain](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Britain/) complete.
- **76 CE - 138 CE**: Life of Emperor [Hadrian](https://www.worldhistory.org/hadrian/).
- **85 CE - 86 CE**: Dacians invade Moesia and defeat the Romans.
- **86 CE**: The [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) general Cornelius Fuscus invades [Dacia](https://www.worldhistory.org/dacia/). He is ambushed and his army is annihilated.
- **88 CE**: Resolved to avenge Fuscus' defeat, [Domitian](https://www.worldhistory.org/domitian/) sends another army to [Dacia](https://www.worldhistory.org/dacia/) under Tettius Iulianus. This general is victorious on the mountainous pass of Tapae, in the south-west of modern Romania.
- **101 CE - 106 CE**: [Trajan](https://www.worldhistory.org/trajan/) conquers [Dacia](https://www.worldhistory.org/dacia/).
- **106 CE**: [Jerash](https://www.worldhistory.org/Jerash/) in [Jordan](https://www.worldhistory.org/Jordan/) becomes part of the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province of [Arabia](https://www.worldhistory.org/Arabia/).
- **115 CE - 117 CE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) occupies [Mesopotamia](https://www.worldhistory.org/Mesopotamia/).
- **116 CE**: Invasion and annexation of the [Fertile Crescent](https://www.worldhistory.org/Fertile_Crescent/) region by [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) under [Trajan](https://www.worldhistory.org/trajan/).
- **11 Aug 117 CE - 10 Jul 138 CE**: Reign of [Roman Emperor](https://www.worldhistory.org/Roman_Emperor/) [Hadrian](https://www.worldhistory.org/hadrian/).
- **121 CE - 125 CE**: First trip of [Hadrian](https://www.worldhistory.org/hadrian/) around the [Empire](https://www.worldhistory.org/empire/): [Gaul](https://www.worldhistory.org/gaul/), Germania, Noricum, [Britain](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Britain/), Cappadocia, [Galatia](https://www.worldhistory.org/galatia/), Bithynia, Asia, [Greece](https://www.worldhistory.org/greece/), Moesia, [Dacia](https://www.worldhistory.org/dacia/), and Pannonia.
- **26 Apr 121 CE - 17 Mar 180 CE**: Life of [Marcus Aurelius](https://www.worldhistory.org/Marcus_Aurelius/).
- **142 CE**: The [Antonine Wall](https://www.worldhistory.org/Antonine_Wall/) built under [Antoninus Pius](https://www.worldhistory.org/Antoninus_Pius/), north of [Hadrian's Wall](https://www.worldhistory.org/Hadrians_Wall/).
- **165 CE - 167 CE**: [Plague](https://www.worldhistory.org/disambiguation/plague/) epidemic in the [Roman empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **167 CE**: Marcomanni sack [Aquileia](https://www.worldhistory.org/aquileia/).
- **167 CE - 180 CE**: Marcomannic Wars.
- **168 CE**: Germanic tribes cross the Danube into the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **192 CE**: Emperor [Commodus](https://www.worldhistory.org/commodus/) is murdered, civil [war](https://www.worldhistory.org/disambiguation/War/) ensues (until 197 CE).
- **195 CE**: First Parthian [war](https://www.worldhistory.org/disambiguation/War/).
- **197 CE - 198 CE**: Second Parthian [war](https://www.worldhistory.org/disambiguation/War/).
- **198 CE - 209 CE**: Reign of [Caracalla](https://www.worldhistory.org/Caracalla/) with his father [Septimius Severus](https://www.worldhistory.org/Septimius_Severus/).
- **200 CE**: Completion of the [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) road system.
- **c. 204 CE - 270 CE**: Life of [Plotinus](https://www.worldhistory.org/Plotinus/).
- **209 CE - Dec 211 CE**: Reign of [Caracalla](https://www.worldhistory.org/Caracalla/) with his father [Septimius Severus](https://www.worldhistory.org/Septimius_Severus/) and his brother Geta (Feb - Dec 211 only with Geta).
- **212 CE**: [Caracalla](https://www.worldhistory.org/Caracalla/)'s edict grants [Roman citizenship](https://www.worldhistory.org/article/859/roman-citizenship/) to all free inhabitants of the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **212 CE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) withdraws from region of [Scotland](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Scotland/).
- **212 CE**: [Roman citizenship](https://www.worldhistory.org/article/859/roman-citizenship/) granted to all inhabitants of the [empire](https://www.worldhistory.org/empire/).
- **232 CE**: Emperor [Maximinus Thrax](https://www.worldhistory.org/Maximinus_Thrax/) commands a legion in [Egypt](https://www.worldhistory.org/egypt/).
- **234 CE**: Emperor [Maximinus Thrax](https://www.worldhistory.org/Maximinus_Thrax/) is governor of [Mesopotamia](https://www.worldhistory.org/Mesopotamia/).
- **238 CE**: Year of the Six Emperors in the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **242 CE**: Osroene, with its capital at [Edessa](https://www.worldhistory.org/edessa/), is made into a [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) province.
- **250 CE**: [Thessalonica](https://www.worldhistory.org/Thessalonica/) is made a [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) colony.
- **260 CE**: [Shapur I](https://www.worldhistory.org/Shapur_I/) captures the [Roman emperor](https://www.worldhistory.org/Roman_Emperor/) [Valerian](https://www.worldhistory.org/valerian/) at [Edessa](https://www.worldhistory.org/edessa/).
- **261 CE**: [Thugga](https://www.worldhistory.org/Dougga/) is made a [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) colonia.
- **262 CE - 266 CE**: Odaenathus expels Persian garrisons and restores [Syria](https://www.worldhistory.org/syria/) and [Armenia](https://www.worldhistory.org/armenia/) to the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/). Odaenathus invades [Mesopotamia](https://www.worldhistory.org/Mesopotamia/), and inflicts two defeats upon [Shapur I](https://www.worldhistory.org/Shapur_I/), which ends with the sack of [Ctesiphon](https://www.worldhistory.org/ctesiphon/).
- **Sep 270 CE - c. Sep 275 CE**: Reign of [Roman emperor](https://www.worldhistory.org/Roman_Emperor/) [Aurelian](https://www.worldhistory.org/Aurelian/).
- **271 CE**: [Aurelian](https://www.worldhistory.org/Aurelian/) defends the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/) against Juthungi, Alamanni, and Marcomanni incursions.
- **272 CE - 273 CE**: [Aurelian](https://www.worldhistory.org/Aurelian/) successfully campaigns against Palmyra.
- **285 CE**: The [Roman empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/) is split into the Western and Eastern [Roman](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Roman/) empires.
- **312 CE**: [Roman emperor](https://www.worldhistory.org/Roman_Emperor/) [Constantine I](https://www.worldhistory.org/Constantine_I/) tolerates [Christianity](https://www.worldhistory.org/christianity/).
- **337 CE**: Ascension of [Constantius II](https://www.worldhistory.org/Constantius_II/).
- **337 CE**: [Death](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Death/) of Emperor [Constantine I](https://www.worldhistory.org/Constantine_I/).
- **361 CE**: [Death](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Death/) of [Constantius II](https://www.worldhistory.org/Constantius_II/).
- **367 CE**: [Picts](https://www.worldhistory.org/picts/), Scots, [Saxons](https://www.worldhistory.org/Saxons/), and [Franks](https://www.worldhistory.org/Franks/) attack the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).
- **376 CE**: The [Visigoths](https://www.worldhistory.org/visigoth/) are fleeing the [Huns](https://www.worldhistory.org/Huns/), entering the [Eastern Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Byzantine_Empire/).
- **391 CE**: Emperor Theodosius I closes pagan temples.
- **410 CE**: [Rome](https://www.worldhistory.org/Rome/) withdraws forces from [Britain](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Britain/).
- **410 CE**: The Romans withdraw from [Britain](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Britain/).
- **426 CE**: [Roman Emperor](https://www.worldhistory.org/Roman_Emperor/) Theodosius II orders closure of [Epidaurus](https://www.worldhistory.org/epidaurus/) sanctuary.
- **439 CE**: [Vandals](https://www.worldhistory.org/Vandals/) take [Carthage](https://www.worldhistory.org/carthage/) from the [Western Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Western_Roman_Empire/) and make it their new capital.
- **523 CE**: Emperor Justinian seizes [Caesarea](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Caesarea/).
- **565 CE**: [Death](https://www.worldhistory.org/disambiguation/Death/) of [Justinian I](https://www.worldhistory.org/Justinian_I/) after 38 years ruling the [Roman Empire](https://www.worldhistory.org/Roman_Empire/).

## Питања и одговори

### Од кад до кад је постојало Римско царство?
Римско царство је основано 27. г.п.н.е. и, на западу, пропало је 476. г.н.е, док је на истоку пропало 1453. г.н.е.

### Ко је био први римски цар?
Први римски цар је био Август Цезар, који је владао од 27. г.п.н.е. до  14. г.н.е.

### Ко су били петорица добрих римских царева?
Петорица добрих римских царева били су Нерва, Трајан, Хадријан, Антонин Пије и Марко Аурелије и владали су од 96. до 180. године нове ере.

### Зашто је Римско царство пропало?
Римско царство је на западу пало 476. г.н.е. из више разлога, у које спадају: политичка нестабилност, верска/културна нестабилност, корупција у државној управи, претерано ослањање на рад робова, војске састављене од плаћеника, незапосленост и инфлација и инвазије варварских племена. На истоку, царство је пало 1453. године, срушено од стране Турака Османлија.


## Спољни линкови

- [Roman Empire - KS2 History - BBC Bitesize](https://www.bbc.com/bitesize/topics/zwmpfg8)
- [Interactive Map of the Roman Empire and Celtic Lands](http://resourcesforhistory.com/map.htm)
- [40 maps that explain the Roman Empire](http://www.vox.com/2014/8/19/5942585/40-maps-that-explain-the-roman-empire)
- [following hadrian photography](https://followinghadrianphotography.com/)
- [The Fall of Rome Podcast](https://fallofromepodcast.wordpress.com/)
- [ORBIS: The Stanford Geospatial Network Model of the Roman World](http://orbis.stanford.edu/)
- [The History of Rome](https://thehistoryofrome.typepad.com/)
- [Rome Project](http://blogs.dalton.org/rome/)
- [10 Innovations That Built Ancient Rome](https://www.history.com/news/10-innovations-that-built-ancient-rome)
- [mariamilani Ancient Rome](https://mariamilani.com/ancient_rome/ancient_roman_inventions.htm)
- [Smith College Museum of Ancient Inventions: Sarculum](https://www.smith.edu/hsc/museum/ancient_inventions/hoe2.html)
- [Inventions and Discoveries](http://thegreatestempire.weebly.com/inventions-and-discoveries.html)
- [What was it like in Roman Britain?](https://www.bbc.com/bitesize/articles/ztqg4wx)
- [The Roman Army and warfare](https://www.historylearningsite.co.uk/ancient-rome/the-roman-army-and-warfare/)
- [mariamilani Ancient Rome](https://mariamilani.com/ancient_rome/Ancient_Roman_Medicine.htm)
- [Medicine and Health in Ancient Rome](https://www.unrv.com/medicine.php)
- [Account Suspended](http://www.the-romans.co.uk/women.htm)
- [15 Interesting Women of Ancient Rome](http://listverse.com/2011/10/20/15-interesting-women-of-ancient-rome/)
- [What was life like in ancient Rome?](https://www.bbc.com/bitesize/articles/z2sm6sg)
- [7 Major Emperors During the Rise of the Roman Empire](https://online.norwich.edu/academic-programs/resources/7-major-emperors-during-the-rise-of-the-roman-empire )
- [The Roman Empire | The Complete Illustrated History](https://roman-empire.net/)
- [List of Rulers of the Roman Empire | Lists of Rulers | Heilbrunn Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art](https://www.metmuseum.org/toah/hd/roru/hd_roru.htm)
- [The Roman Empire (27 B.C.–393 A.D.) | Essay | The Metropolitan Museum of Art | Heilbrunn Timeline of Art History](https://www.metmuseum.org/toah/hd/roem/hd_roem.htm)

## Цитирајте овај рад

### APA
Mark, J. J. (2025, July 18). Римско царство. (G. Petrović, Преводилац). *World History Encyclopedia*. <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-100/>
### Chicago
Mark, Joshua J.. "Римско царство." Превео Goran Petrović. *World History Encyclopedia*, July 18, 2025. <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-100/>.
### MLA
Mark, Joshua J.. "Римско царство." Превео Goran Petrović. *World History Encyclopedia*, 18 Jul 2025, <https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-100/>.

## Лиценца и ауторска права

Послао [Goran Petrović](https://www.worldhistory.org/user/goranpetrovi/ "User Page: Goran Petrović"), објављено на 18 July 2025. Молимо проверите оригинални извор(е) за информације о ауторским правима. Имајте у виду да садржај на који се овде упућује може бити под различитим лиценцним условима.

